Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je opremila tri beloglava supa (Gyps fulvus) sa satelitskim odašiljačima kompanije Ornitela, tip “ORNITRACK-50–GPS/GSM”, u okviru programa satelitskog praćenja. Pušteni su 1.9.2018. godine u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”.
U GALERIJI možete pogledati retrospektivu dosadašnjeg satelitskog praćenja, logove, fotografije sa video nadzora na hranilištu:
Kretanje "Marije mts" tokom marta 2019. / Movement of "Marija mts" during March 2019.
Korišćenjem baze podataka “MoveBank” možete pratiti kuda se kreću naši obeleženi supovi uživo:
________________________________________________________________________________________________________________
“Zlatar”
– GPS uređaj sa oznakom S/N 182193, koji je finansiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine u okviru projekta Fondacije za zaštitu ptica grabljivica: “Upravljanje populacijom beloglavog supa Gyps fulvus, korišćenjem satelitske tehnologije”, na konkursu (2018. godine) Ministarstva za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društa u oblasti zaštite životne sredine se nalazi na beloglavom supu koji se izlegao 2017. godine i nosi ime “Zlatar”. On je pronađen iscrpljen kod Kragujevca, mesto Botunje 4.9.2017. godine i smešten je u Centar za rehabilitaciju supova. Pušten je na slobodu na Uvcu 1.9.2018. godine sa crveno-žutim krilnim markerom broj “02” na desnom krilu.
– ZLATAR je od početka leteo prilično dobro. Nekoliko puta je pomoću satelitskog praćenja, ali i kamerom sa video nadzora i uživo na hranilištu “Rastoke” zabeleženo njegovo prisustvo i da se hranio. Zlatar vrlo često provodi vreme sa Marijom mts. Njih dvoje su pre puštanja na slobodu proveli dosta vremena zajedno u kavezu prihvatilišta za supove na Uvcu. Još jednom se pokazalo koliko je važan period prilagođavanja i da neko vreme supovi treba da provedu zajedno u kavezu kako bi se upoznali i uspostavili društvene odnose. Jednom je prenoćio i na u Veljušnici na steni Mišovića.
“Zlatar”
_________________________________________________________________________________________________________________
“Marija mts”
– “Marija mts” je mlada ženkica koja takođe nosi GPS uređaj sa oznakom S/N 182237. Odašiljač je finansiralo Preduzeće za telekomunikacije“Telekom Srbija” a.d. kao podrška zaštiti prirode i vid društveno odgovornog poslovanja ove, naše, nacionalne kompanije.
Marija se izlegla na lokalitetu Čolovića stena, na Zlatarskom jezeru 2017. godine kada je i markirana. Nakon nekog vremena pronašao ju je iznemoglu g. Zoran Rajičić iz Čačka, pa je 24.01.2018. godine smeštena u Centar za rehabilitaciju supova na Uvcu. Kada se oporavila opremljena je satelitskim odašiljačem i puštena 1.9.2018. godine na Uvcu. Radi lakšeg raspoznavanja ptica na levom krilu ima marker žuto-plave boje sa oznakom “06”.
– “Marija mts” je od puštanja na slobodu, prema logu sa satelitskog praćenja, bila najbolja. Prva je zabeležena na hranilištu u više navrata. Prva je i posetila Zlatarsko jezero gde se izlegla 2017. godine.
“Marija mts”
___________________________________________________________________________________________________________________
“Piroćanac”
– PIROĆANAC nije uspeo.
Izlegao se u beogradskom zoološkom vrtu i hteli smo da mu pružimo priliku da bude slobodan. Bilo je planirano da bude jedan od prvih beloglavih supova puštenih na Staroj planini još 2016. godine, u programu vraćanja supova na ovoj planini. Otuda je dobio ime Piroćanac. Program tada nije podržan od strane državne administracije i Piroćanac je ostao u zoološkom vrtu čitave dve godine. Početkom juna 2018.godine tokom organizacije programa obeležavanja i praćenja supova satelitskom tehnologijom osporen je prenos Piroćanca na Uvac pre puštanja nerazumnim administrativnim zahtevima. Podrškom Ministarstva zaštite životne sredine, ptica je dobila potrebne papire i preneta je na Uvac sa velikim zakašnjenjem tek polovinom avgusta. Da bi ipak bila na slobodi, opremili smo je satelitskim odašiljačem i pustili je na Uvcu, zajedno sa još dva Zlatarom i Marijom mts, 1.9.2018. godine, gde su najbolji uslovi za nju kako bi se integrisala sa ostalim supovima, koji su tu brojni. Nije imalo svrhe da se dalje odlaže puštanje, jer druge dve ptice iz kaveza su bile spremne, pa bi Piroćanac ostao sam u kavezu. Dolazio je i zimski period kada su supovi inače pod pritiskom da prežive. Nažalost, nije bilo dovoljno vremena da se prilagodi i integriše sa druge dve ptice. Satelitskim praćenjem i video nadzorom na hranilištu videli smo da se nije najbolje integrisao u jato supova i hteli smo da ga vratimo u kavez. Rendžeri Rezervata Uvac su davali sve od sebe, ali je Piroćanac bio neuhvatljiv. U jednom momentu je otišao do Mileševke pa i do Peštera, što nam je dalo nadu da će ipak uspeti. Pešter supovi sa Uvca često obilaze, jer tamo ima dosta stoke i potencijalne hrane za njih.
Kada su ga rendžeri našli, iznemoglog, prema proceduri odmah su ga odneli kod veterinara, koji je ustanovio da je ptica dobro, da je potrebno da se najede, da može nazad u kavez i da će se brzo oporaviti. Ptica tada nije hospitalizovana i u tako lošem stanju je vraćena u kavez Rezervata Uvac. Nažalost, to očigledno nije bila dobra procena. Piroćanac je uginuo u prihvatnom centru na Uvcu, iako je prihvatio nešto hrane.
Ovo je treći slučaj da sup na ovakav način strada. Nadamo se da će ovo loše iskustvo pomoći da se reši pitanje veterinara i hospitalizacije ugroženih vrsta ptica, da ne bi dolazilo ponovo do ovakvih bespotrebnih gubitaka.
