Krajem jula, početkom avgusta 2020. godine, u medijima je preneta vest da je i ove godine bilo niskih preleta “nepoznatih” letelica u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”, upravo u periodu kada se mladunci beloglavih supova spremaju da napuste gnezda i kada su veoma osetljivi na svako uznemiravanje. Monitoringom populacije beloglavog supa, koji je radio Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, zabeleženo je 6 mladunaca koji su iskočili u jezero. Tri je spašeno i preneti su u Prihvatni centar na Uvcu. Druga tri supa nisu prikupljena, ali imamo informaciju da se jedan od njih sam vratio u gnezdo. Na žalost, postoji mogućnost da ima još beloglavih supova koji su iskočili, ali nisu registrovani.
Dva supa u volijeri Prihvatilišta na Uvcu. Fondacija za zaštitu ptica grabljivica će na “Dan lešinara”, 5.9.2020. godine organizovati puštanje oporavljenih supova u prirodu, u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja, JP “Rezervat Uvac” d.o.o. i Zavodom za zaštitu prirode Srbije.
O ovom događaju Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je obavestila javnost putem medija i društvenih mreža. A objasnili smo i zbog čega Inspekcija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo nije reagovala na naše (zvanične) prijave o sličnim letovima još 2018. godine, a napominjemo da ih je bilo i ranije.
Zašto mediji i zašto društvene mreže? Zato što se ovakva situacija ponavlja iz godine u godinu i sva naša nastojanja i zvanična obraćanja nadležnim organima nisu urodila plodom. Dokaz tome je upravo nedavni događaj ponovnih preleta, koji su postali pravilo, a ne slučajni incident. Jedini način da utičemo na stanje stvari i pokušamo da rešimo ogroman problem, koji se javlja u vezi letova različitih letelica u specijalnim rezervatima prirode, a koji su ustanovljeni upravo zbog zaštite krupnih ptica lešinara je bio da obavestimo javnost, zamolimo za podršku i pritiskom javnog mnjenja na nadležne institucije konačno utičemo da se jasno zabrane letovi! Za ovakve, nelegalne, letove nije odgovorna Fondacija, niti bilo koja nevladina organizacija, već isključivo državni organi koji uređuju ovu regulativu i kontrolišu je, što je potpuno jasno.
Uprkos saopštenjima da je Fondacija postupila neetično, neprofesionalno, da “opstruiše rad na zaštiti ugroženih vrsta”, iako svakodnevno radi na njihovoj zaštiti, da iznosi neistine bez dokaza (a dokaz je – saopštenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva br. 311-08-0311/2018-0003 od 02.08.2018, kao odgovor na prijavu za ugrožavanje beloglavih supova od helikoptera od 27.07.2018. i 30.07.2018. godine), naš cilj nije optuživanje i blaćenje državnih organa, već da pomognemo da se stvari pomere sa mrtve tačke, zaštite ljudski životi, imovina, ali i očuva zaštićeno prirodno dobro Srbije – ugrožena vrsta beloglavi sup!
O čemu se zapravo radi? Vratimo se na već pomenutu 2018. godinu, godinu kada je takođe bilo većeg broja preleta i dalje nepoznatih letelica (pitamo se ko uopšte kontroliše vazdušni prostor Srbije, kada su sve letelice koje lete usred specijalnih rezervata prirode Srbije ostale “nepoznate”?).
Tada su se Fondacija za zaštitu ptica grabljivca i EPAR – OIPA SRBIJA / Alijansa za zaštitu prirode, prava životinja i prava ljudi zvaničnim putem obratili Inspekciji Direktorata za civilno vazduhoplovstvo kako bi se utvrdilo ko je leteo u više navrata, da li je to bilo legalno i kako to nadalje efikasno sprečiti? U dopisu Direktorata civilnog vazduhoplovstva br. 311-08-0311/2018-0003 od 02.08.2018, kao odgovor na prijavu za ugrožavanje beloglavih supova od helikoptera od 27.07.2018. i 30.07.2018. godine navedeno je sledeće:
Dakle, Direktorat civilnog vazduhoplovstva je zaključio da nema pravnih osnova da deluje i da je sve zakonito. Niko nije spominjao uslove Zavoda za zaštitu prirode, niti bilo sta drugo. Direktorat praktično ignoriše Zakon o zaštiti prirode, pa čak i sopstveni Zbornik vaduhoplovnih informacija (AIP) u kome stoji da se za prelet preko rezervata mora tražiti rešenje Zavoda za zaštitu prirode, odnosno uslovi na koji način je to izvodljivo ili nije! Kako bilo, rezultat različitih tumačenja propisa, različitih institucija je da je situacija na terenu ostala nepromenjena, odnosno letelice su se i dalje nekontrolisano kretale rezervatima!
Da bismo izbegli nedoumice oko tumačenja propisa i predupredili dalje probleme, Fondacija i EPAR su poslali ZVANIČAN zahtev sa svim podacima o brojnosti ptica, preletima, visinama na kojima lete, primerima kolizija sa letelicama u svetu, itd, još 17.08.2018. godine na adrese sledećih institucija:
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, Sektor za vazdušni saobraćaj i transport opasne robe;
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije;
Ministarstvo zaštite životne sredine, Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, Sektor za zaštitu i korišćenje prirodnih dobara;
Zavod za zaštitu prirode Srbije;
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
A predmet je: Zahtev za unošenje izmena odredbi u Zborniku vazduhoplovnih informacija (AIP – Aeronautical Information Publication), u daljem tekstu AIP, u delu ENR 5.6 i ENR 6.6-3.
Zahtev je bio kristalno jasan, da državni organi koji su odgovorni za naš vazdušni prostor, kao i zaštitu prirodnih dobara, u skladu sa svojim nadležnostima, jasno zabrane letove u specijalnim rezervatima prirode, kako bismo izbegli scenarija koja opet imamo!?
Avgust, 2020.
Na taj zahtev nismo dobili nikakav odgovor i praktično smo imali pravnu situaciju “ćutanje organa javne uprave”. Još gore, niko nije reagovao i ove godine ponovo lete helikopteri, čak postoji i turistička ponuda pojedinih kompanija za prelet helikopterom preko Uvca?! Rizik po živote ljudi, putnika u letelicama i pilota, kao i imovinu je potpuno logičan, dok su mladunci strogo zaštićene vrste ptica prevremeno iskakali iz gnezda. I sve to u Rezervatu I kategorije, od međunarodnog značaja. Normalna situacija?!
GPS praćenje samo jednog beloglavog supa u ovom području. Na ponos svih nas, na ovom području krstari oko šest stotina supova…
Direktorat je dužan da se obrati za uslove preleta nadležnom Zavodu. Da, Zavod za zaštitu prirode, po logici stvari ne sme da izda uslove za prelet preko ovakvih područja, kada dobije zahtev za iste. Sve to lepo piše u Zakonu, kao i u AIP-u, ali pitanje je – zašto to već nije urađeno? Zašto letelice lete? Ko je odgovoran, pogotovo kada je sve odavno predočeno i dokumentovano!? I na kraju, hajde da se problem konačno reši, a ne da se odgovornost prebacuje sa jednih na druge.
Nadamo se da su sada svi konačno shvatili težinu problema. U međuvremenu je Direktorat predložio zabranu leta. Bila su dva sastanaka nadležnih institucija i traži se model na koji način da se sve to pravno i u praksi sprovede. To je svakako korak u pravom smeru, ali samo ako se stigne do cilja!
Ma kako to nekima izgledalo neetično, neprofesionalno, prenošenje vesti bez dokaza (navedeno saopštenje Direktorata i dozvoljavanje letova na tako osetljivom području poput Uvca, kada su ljudski životi, imovina i zaštićena vrsta ptica u sopstvenom Rezervatu bili pod rizikom i ugroženi, je sasvim dovoljan dokaz da nešto nije u redu!). Fondacija, kao nevladina organizacija je u takvim okolnostima i imajući u vidu čitavu prepisku od pre dve godine, postupila na jedini mogući način, uzbunjivanjem javnosti, što i jeste uloga civilnog sektora, da utiče na efikasniji i bolji rad državnih organa.
Zahvaljujemo se mnogobrojnim građanima koji su podržali naš zahtev, zahvaljujemo se i nadležnim institucijama koje su konačno shvatile da postoji problem na terenu, koji mora da se reši na dobrobit ljudi, ali i zaštićene vrste! Kao i uvek tu smo da pomognemo, sarađujemo.
Fondacija za zaštitu ptica grabljivica, Beograd