Beogradski sokolovi‏

Mali broj Beograđana zna da se u Beogradu gnezde dve vrste sokolova. Drevno božanstvo Horos, simbol pobede i bezgranične slobode, sivi soko Falco peregrinus našao se na ruci pobednika na Klemegdanu i postao deo simbola grada Beograda. Dok veliki broj vrsta izumire sivi soko i vetruška su se prilagodili na beogradsku gužvu i prihvatili da dele životni prostor sa nama. Možemo da delimo životni prostor sa sokolovima, vrstama koje su pristale da sviju gnezda na našim terasama. Beograđani retko gledaju u nebo i ostaju uskraćeni za uživanje u savršenom letu vrhunskih urbanih predatora sedeći u beogradskim parkovima, čekajući prevoz ili gledajući kroz svoj prozor. Pored toga što je zaštićena vrsta golubari proganjaju sivog sokola pa ne navodimo lokacije.

PREUZMITE PDF VERZIJU KNJIGE BEOGRADSKI SOKOLOVI

Da li se i na vašoj terasi gnezde?

Vetrška ( Falco tinnunculus)

 

Sve manje dostupne hrane u prirodi nateralo je ove vrste da dođu i prilagode se na gradove. Rasuti otpad predstavlja izobilje hrane za glodare i golubove koji se neograničeno množe u gradskim sredinama. Veliki izvor hrane privlači grabljivice u gradove, gde vrše svoju ulogu predatora u selekciji plena.

Tokom dve decenije praćenja na urbanoj i suburbanoj površini od 108 km² zabeleženo je oko 300 gnezda vetruške u Beogradu. Broj aktivnih parova varira između 130 i 180 u zavisnosti od godine. Prosečna gustina populacije u Beogradu je 1,6 parova po kvadratnom kilometru. U pojedinim delovima grada nisu zabeležena gnezda, dok se na pojedinim soliterima na Vidikovcu, Zemunu i blokovima Novog Beograda gnezde u grupama koje broje i do 9 parova razdvojenih samo spratovima. Vetrške godišnje pojedu do 13 tona glodara i guštera u Beogradu. Ostavljanjem prostora za smeštaj gnezda pri projektovanju solitera omogućilo bi se da ovi čistači revnosnije čiste Beograd. Ptice grabljivice akumuliraju štetne materije iz okolnog prostora preko svog plena, pa su indikatori kvaliteta životne sredine i posledica zagađenja. Na njima se prvo uočavaju štetne posledice raznih pesticida i teških metala na koje su osetljiviji od sisara. Prisustvo ptica grabljivica je znak da živimo u relativno ne zagađenoj sredini.

Sokolovi ne prave gnezda već se gnezde u rupama na fasadama, u betonskim žardinjerama i ventilacionim cevima. Gnežđenje počinje krajem aprila, a jaja legu sve do juna. Legu do 6, a prosečno 4,5 jaja koja inkubiraju 27-29 dana. Prosečno odhrane 4 mladunca koji polete posle 27-32 dana. Ceo ciklus traje 60 dana. Mogu praviti probleme prodornim kliktanjem kojim se pozdravljaju, a koje budi građane u samo svitanje. Ako želimo da sačuvamo raznovrsnost života treba da prihvatimo da i drugi dele životni prostor sa nama. Vetruška je retka grabljivica koja je uspela da se prilagodi našim urbanim prostorima gde je uspešnija nego u prirodnom okruženju

Studenti Biološkog fakulteta prate vetruške u Beogradu. Beleže mesta gnežđenja, broj jaja i broj izletelih mladunaca. Mladuncima se stavlja prsten u boji na nogu kako bi se pratile ptice iz različitih delova grada. Vetruške su zavičajne pa su prstenovane ptice obično nalažene u okolini grada. Međutim jedna vetruška sa Vidikovca nađena je sledeće zime u Tunisu na udaljenosti od 1230 km, a druga je uginula kod Napulja (Salermo u Italiji) udaljenom 633 km.

PREUZMITE PDF VERZIJU KNJIGE BEOGRADSKI SOKOLOVI