Beloglavi sup je krupna vrsta i veoma zahvalna za primenu satelitske telemetrije. 2012. godine su prva dva beloglava supa (Gyps fulvus) opremljena satelitskim odašiljačima i neko vreme praćena. Tada su se koristili Argusovi odašiljači. Nastavak programa započet je u septembru 2018. godine korišćenjem odašiljača kompanije “Ornitela”, koji uz pomoć GSM/UMTS mreže za prenos podataka i GPS sistema za lociranje pozicija omogućavaju detaljan pregled kretanja ptica. Do 2021. godine ukupno osam beloglavih supova je bilo u ovom programu. Trenutno pratimo dva, a pored njih i tri supa na kojima su odašiljači koje su postavili kolege u Bugarskoj, a koji su najverovatnije iz Srbije.
Korišćenjem baze podataka “MoveBank” možete pratiti kuda se kreću naši obeleženi supovi “uživo”:
U GALERIJI možete pogledati pojedine zanimljive detalje dosadašnjeg satelitskog praćenja, logove, fotografije sa video nadzora na hranilištu, itd:
________________________________________________________________________________________________________________
Beloglavi supovi Vasilija i Nebojša, sa krilnim oznakama 41 i 43, spašeni su 2019. godine u jesen i proveli zimu zajedno u Prihvatnom centru na Uvcu. 7.6.2020. godine pušteni na slobodu u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”. Osim standardnog markiranja Fondacija za zaštitu ptica grabljivica ih je opremila i satelitskim odašiljačima i uključeni su u program praćenja uz upotrebu satelitske telemetrije.
Obe ptice su se izlegle na proleće 2019. godine na Uvcu. Nebojša je pronađen u jezeru i spasao ga je rendžer JP “Rezervat Uvac”, po kome je i dobio ime. Markiran je žuto-plavom krilnom oznakom na levom krilu sa brojem “43”.
Vasilija je mlada ženka koja je pronađena iznemogla i nakon oporavka u Centru za supove puštena na slobodu. Na levom krilu nosi žuto-plavu oznaku sa brojem “41”. “Kumovi” su joj deca iz produženog boravka “Ego” iz Beograda.
Satelitski odašiljači za ove ptice su obezbeđeni iz projekta Fondacije za zaštitu ptica grabljivica: “Upravljanje populacijom beloglavog supa (Gyps fulvus) u Specijalnim rezervatima prirode: “Klisura reke Trešnjica” i “Uvac”, primenom programa markiranja i monitoringa korišćenjem satelitske tehnologije i videonadzora”, na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine 2019. godine, za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.
“Vasilija”
“Nebojša”
25.12.2020. godine uočili smo da je Nebojša u problemu. Slabo se kreće, temperatura opada. Istog dana je javljeno rendžerima JP “Rezervat Uvac”, koji su već ujutro stigli u blizinu lokacije na Pešteru, na koju smo ih uputili. Na nesreću, Pešter je tada zahvatilo veliko nevreme i mećava, pa je bilo nemoguće da se probiju do ptice. Tek 05.01.2021. uspeli su da pronađu Nebojšu, koji je stradao. Još uvek nije jasno šta je uzrok uginuća i čakaju se rezultati obdukcije.
_________________________________________________________________________________________________________________
“Marija mts”
– “Marija mts” je mlada ženkica koja takođe nosi GPS uređaj sa oznakom S/N 182237. Odašiljač je finansiralo Preduzeće za telekomunikacije“Telekom Srbija” a.d. kao podrška zaštiti prirode i vid društveno odgovornog poslovanja ove, naše, nacionalne kompanije.
Marija se izlegla na lokalitetu Čolovića stena, na Zlatarskom jezeru 2017. godine kada je i markirana. Nakon nekog vremena pronašao ju je iznemoglu g. Zoran Rajičić iz Čačka, pa je 24.01.2018. godine smeštena u Centar za rehabilitaciju supova na Uvcu. Kada se oporavila opremljena je satelitskim odašiljačem i puštena 1.9.2018. godine na Uvcu. Radi lakšeg raspoznavanja ptica na levom krilu ima marker žuto-plave boje sa oznakom “06”.
“Marija mts”
___________________________________________________________________________________________________________________
– Beloglavi sup “Luka” je prva ptica u programu satelitske telemetrije iz kolonije na reci Trešnjica. Luka je mlad mužjak koji se izlegao na proleće 2019. godine. Pronađen je iznemogao u blizini ušća reke Trešnjice u Drinu 27.10.2019. godine. Oporavljen je i kada su se stekli uslovi za vraćanje ove ptice u koloniju na Trešnjici pokušali smo njegovo puštanje 7.3.2020. godine, ali Luka, po kišnom danu, nije želeo da poleti.
Ipak, 20.03.2020. godine Luka je ponovo pušten i poleteo. Od tada se nalazi u programu praćenja i u okviru projekta Fondacije za zaštitu ptica grabljivica: “Upravljanje populacijom beloglavog supa (Gyps fulvus) u Specijalnim rezervatima prirode: “Klisura reke Trešnjica” i “Uvac”, primenom programa markiranja i monitoringa korišćenjem satelitske tehnologije i videonadzora”, na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine 2019. godine, za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.
Ubrzo nakon puštanja Luka je preleteo Drinu i otišao u Bosnu i Hercegovinu. Stacionirao se u kanjonu pored mesta Olovo. Kretao se, ali ne mnogo i budući da se čudno ponašao, obavestili smo naše prijatelje iz Blagaja i društva “Novi Val” i “Naše ptice”, sa kojima imamo dugogodišnju saradnju i koji imaju dobre uslove za prihvat beloglavih supova. Kolege su preuzele Luku 12.04.2020. godine. Pregled vetarinara je pokazao da je zdrav, ali neuhranjen. Luka je smešten u prihvatilište u Blagaju kod Mostara i lepo jede.
5.9.2020. godine za Međunarodni dan lešinara probali smo sa puštanjem Luke na slobodu, ali bezuspešno. I dalje se nalazi u prihvatilištu u Blagaju.
Sredinom decembra 2020. godine pokrenuli smo proceduru za vraćanje Luke u zemlju porekla – Srbiju. Na žalost, 05.01.2021. godine kolege iz Eko centra Blagaj su nas obavestile da je Luka uginuo u volijeri. Uzrok uginuća nije poznat.
“Luka”
________________________________________________________________________________________________________________
“Zlatar”
GPS uređaj sa oznakom S/N 182193, koji je finansiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine u okviru projekta Fondacije za zaštitu ptica grabljivica: “Upravljanje populacijom beloglavog supa Gyps fulvus, korišćenjem satelitske tehnologije”, na konkursu (2018. godine) Ministarstva za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine se nalazi na beloglavom supu koji se izlegao 2017. godine i nosi ime “Zlatar”. On je pronađen iscrpljen kod Kragujevca, mesto Botunje 4.9.2017. godine i smešten je u Centar za rehabilitaciju supova. Pušten je na slobodu na Uvcu 1.9.2018. godine sa crveno-žutim krilnim markerom broj “02” na desnom krilu.
Zlatar je od početka leteo prilično dobro. Skoro dve godine se kretao po Uvcu, Pešteru, a zabeleženo je da je posetio i Trešnjicu. Od 14.07.2020. godine Zlatar je otišao na zapad. Za par meseci prešao je ceo Balkan: Bosnu i Hrecegovinu, Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju, Grčku, Sloveniju. Posetio je i Italiju i Austriju. Jedno vreme je proveo u regionu Grossglocknera na Alpima. Kada je počela zima 2020. godine, Zlatar se spustio preko Italije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hrecegovine, Crne Gore, Albanije do Grčke.
06.11.2020. godine uočili smo da imamo “urgentnu situaciju”, kada smo primetili da je temperatura koju pokazuje odašiljač naglo pala i da se uređaj nalazi u neprirodnom položaju. Odmah je lociran kod “veštačkog bazena” na planini u Grčkoj. Hitno smo obavestili kolege iz Grčke, kao i Bugarske, sa kojima zajednički nadziremo beloglave supove u programu “detektiva za otkrivanje trovanja” na Balkanu.
Kolege iz Grčke su reagovale munjevito! U roku od dva sata su već bili na lokaciji, ali je, nažalost, za Zlatara bilo kasno. Ptica se nalazila u vodi, uginula.
“Zlatar”
________________________________________________________________________________________________________________
“Piroćanac”
– PIROĆANAC nije uspeo.
Izlegao se u beogradskom zoološkom vrtu i hteli smo da mu pružimo priliku da bude slobodan. Bilo je planirano da bude jedan od prvih beloglavih supova puštenih na Staroj planini još 2016. godine, u programu vraćanja supova na ovoj planini. Otuda je dobio ime Piroćanac. Program tada nije podržan od strane državne administracije i Piroćanac je ostao u zoološkom vrtu čitave dve godine. Početkom juna 2018.godine tokom organizacije programa obeležavanja i praćenja supova satelitskom tehnologijom osporen je prenos Piroćanca na Uvac pre puštanja nerazumnim administrativnim zahtevima. Podrškom Ministarstva zaštite životne sredine, ptica je dobila potrebne papire i preneta je na Uvac sa velikim zakašnjenjem tek polovinom avgusta. Da bi ipak bila na slobodi, opremili smo je satelitskim odašiljačem i pustili je na Uvcu, zajedno sa još dva Zlatarom i Marijom mts, 1.9.2018. godine, gde su najbolji uslovi za nju kako bi se integrisala sa ostalim supovima, koji su tu brojni. Nije imalo svrhe da se dalje odlaže puštanje, jer druge dve ptice iz kaveza su bile spremne, pa bi Piroćanac ostao sam u kavezu. Dolazio je i zimski period kada su supovi inače pod pritiskom da prežive. Nažalost, nije bilo dovoljno vremena da se prilagodi i integriše sa druge dve ptice. Satelitskim praćenjem i video nadzorom na hranilištu videli smo da se nije najbolje integrisao u jato supova i hteli smo da ga vratimo u kavez. Rendžeri Rezervata Uvac su davali sve od sebe, ali je Piroćanac bio neuhvatljiv. U jednom momentu je otišao do Mileševke pa i do Peštera, što nam je dalo nadu da će ipak uspeti. Pešter supovi sa Uvca često obilaze, jer tamo ima dosta stoke i potencijalne hrane za njih.
Kada su ga rendžeri našli, iznemoglog, prema proceduri odmah su ga odneli kod veterinara, koji je ustanovio da je ptica dobro, da je potrebno da se najede, da može nazad u kavez i da će se brzo oporaviti. Ptica tada nije hospitalizovana i u tako lošem stanju je vraćena u kavez Rezervata Uvac. Nažalost, to očigledno nije bila dobra procena. Piroćanac je uginuo u prihvatnom centru na Uvcu, iako je prihvatio nešto hrane.
Ovo je treći slučaj da sup na ovakav način strada. Nadamo se da će ovo loše iskustvo pomoći da se reši pitanje veterinara i hospitalizacije ugroženih vrsta ptica, da ne bi dolazilo ponovo do ovakvih bespotrebnih gubitaka.
“Igor” je mužjak beloglavog supa koji se izlegao 2017. godine na Uvcu i kada je markiran od strane Tima za markiranje supova Fondacije. Ubrzo je pronađen sa povredom krila i prebačen u prihvatiliše u ZOO vrtu Palić. Nakon dvogodišnjeg oporavka vraćen je na Uvac i pušten 7.9.2019. godine tokom manifestacije obeležavanja “Međunarodnog dana zaštite lešinara” na Uvcu. Poneo je satelitski odašiljač koji je finansiran iz projekta: “Upravljanje populacijom beloglavog supa (Gyps fulvus) u Specijalnim rezervatima prirode: “Klisura reke Trešnjice” i “Uvac” primenom programa markiranja i monitoringa korišćenjem satelitske tehnologije i videonadzora”, koji je dobio podršku na Konkrusu Ministarstva zaštite životne sredine za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva iz oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini. Obeležen je crveno-žutim krilnim markerom sa brojem “01”.
Od 20.11.2019. godine ne pratimo više Igora. Toga dana je uspeo da pregrize teflonsku traku, koja je držala odašiljač, koji smo uspeli da nađemo. Više o tome ovde… ». Nakon što je izgubio odašiljač Igor se kretao dalje normalno. Na žalost, 31.12.2019. godine je pronađen uginuo kod dalekovoda. Stradao je očigledno usled kolizije ili elektrokucije što jesu, između ostalog, vodeći uzroci ugroženosti beloglavih supova.
________________________________________________________________________________________________________________
O “Dobrili”, beloglavom supu se zna gotovo sve. Izegla se na Uvcu u proleće 2018. godine. Markirana je početkom juna od strane Tima za markiranje supova Fondacije. Nakon nekoliko meseci nađena je iscrpljena na granici Turske i Sirije, gde su je spasili turski vojnici. Nakon toga, nekoliko puta je spašavana da bi na kraju bila prevežena avionom u Srbiju. 25.05.2019. godine je puštena na slobodu na Uvcu, opremljena satelitskim odašiljačem i ušla u program praćenja. Celu priču o Dobrili možete naći OVDE…»
05.12.2019. godine pogodila nas je vest da je Dobrila uginula. Našli su je rendžeri JP “Rezervat Uvac” d.o.o, na osnovu GPS koordinata koje smo imali uz pomoć satelitskog odašiljača i nakon naše dojave da se ptica ne kreće i da je temperatura naglo pala. Više o tome možete pročitati ovde… »