1.9.2018. godine u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac” pušteni su beloglavi supovi “Zlatar” i “Marija mts”, opremljeni satelitskim odašiljačima. Oboje su već 19 meseci u programu svakodnevnog satelitskog praćenja Fondacije za zaštitu ptica grabljivica u realizaciji projekta: “Upravljanje populacijom beloglavog supa Gyps fulvus, korišćenjem satelitske tehnologije”, koji je dobio podršku na konkursu 2018. godine Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije. Na osnovu preko 4000 GPS podataka imamo dragocene i pouzdane podatke o njihovom kretanju i ponašanju.

“Home Range” Zlatara u periodu od 1.9.2018. do 1.4.2020. godine:

Ukupan broj GPS tačaka je: 4871
Najviša nadmorska visina: 3321 m (12.10.2019.)
Najveća brzina kretanja: 100 km/h (3.2.2019.)

Kretanje Zlatara u periodu od 1.9.2018. do 1.4.2020. godine:

______________________________________________

“Home Range” “Marije mts” u periodu od 1.9.2018. do 1.4.2020. godine:

Kretanje “Marije mts” u periodu od 1.9.2018. do 1.4.2020. godine:

Ukupan broj GPS tačaka je: 4655
Najviša nadmorska visina: 2987 m (11.12.2019.)
Najveća brzina kretanja: 93 km/h (26.09.2018.)

Postavljanje odašiljača, septembar 2018. godine

Beloglavi sup “Luka” je prva ptica u programu satelitske telemetrije iz kolonije na reci Trešnjica!
Luka je mladi mužjak koji se izlegao na proleće 2019. godine u najsevernijoj koloniji beloglavih supova u Evropi, Specijalnom rezervatu prirode “Klisura reke Trešnjica”. Pronađen je iznemogao u blizini Drine 27.10.2019. godine. Oporavljen je i kada su se stekli uslovi za vraćanje u koloniju na Trešnjici pokušali smo njegovo puštanje 7.3.2020. godine, ali Luka, po tadašnjem kišnom danu, nije želeo da poleti.

Ipak, 20.03.2020. godine Luka je ponovo pušten u blizini hranilišta na Trešnjici i ovaj put poleteo. Od tada se nalazi u programu praćenja i u okviru projekta Fondacije za zaštitu ptica grabljivica: “Upravljanje populacijom beloglavog supa (Gyps fulvus) u Specijalnim rezervatima prirode: “Klisura reke Trešnjica” i “Uvac, primenom programa markiranja i monitoringa korišćenjem satelitske tehnologije i videonadzora”, na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine 2019. godine, za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.
Ovo je njegovo kretanje 10 dana nakon puštanja:

7.3.2020. godine pokušali smo da pustimo beloglavog supa Luku na Trešnjici. Luka je pronađen u blizini ušća reke Trešnjice u Drinu 27.10.2019. godine. Nakon oporavka i procedure za dobijanje dozvole za puštanje postavljen mu je odašiljač. Međutim, loši vremenski uslovi su onemogućili Luku da poleti i on je vraćen u privremeni smeštaj. Čekamo bolje vremenske prilike.

Uprkos tome, događaj je privukao veliku pažnju. Izuzetno nam je drago da su se na jednom mestu ponovo okupili predstavnici opštine Ljubovija, predsednik i načelnik, direktor “Nature”, upravljača Specijalnog rezervata prirode “Klisura reke Trešnjica” Siniša Mitrović, predstavnici Insituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” i mnogobrojni gosti. Iz Beograda je stigla i u grupa mini-busom. Interesovanje svih za saradnju i podizanje standarda u zaštiti beloglavih supova u ovoj koloniji je veliko.

Čim se vremenske prilike poboljšaju ponovićemo puštanje Luke.

Predrag Bata Ristanović je jedan od osnivača Fonacije za zaštitu ptica grabljivica i njen dugogodišnji predsednik. O njemu možete pročitati na sajtu:

Kreativna Zaostavština

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica već decenijama vrši monitoring populacije beloglavog supa i nadzor nad sprovođenjem programa mera njegove aktivne zaštite.
Prošle godine je evidentiran značajan porast smrtnosti mladih beloglavih supova. Do sada smo prosečno godišnje beležili 4 do 6 mladunaca iznemoglih ili uginulih, dok se taj broj 2019. godine povećao na 13 ptica, koje su nađene u prirodi uginule ili iznemogle. Tri od njih su, srećom, spašene. Od 10 ptica koje su uginule 7 je podvrgnuto obdukciji i utvrđeni uzroci smrtnosti su bili: aspergiloza, virus Zapadnog Nila, pneumonija, gangrena, davljenje u jezeru, elektrokucija i povreda od Canidae.

Činjenica da više od decenije nije zabeleženo trovanje supova u Srbiji i da je to jedan od razloga što je njihova brojnost nesmetano rasla je svakako dobra vest. Trovanja su uvek potencijalna opasnost za supove, a poslednjih godina su, na žalost, redovna pojava na Balkanu, u Hrvatskoj, Bugarskoj i Grčkoj, o čemu razmenjujemo podatke sa kolegama iz okruženja i obaveštavamo javnost. U Vojvodini imamo zabeleženo trovanje orlova belorepana, mišara, eja i mnogih drugih vrsta, ali kada su u pitanju supovi, trovanje u Srbiji nije skoro evidentirano. Skloni smo da čim nađemo uginulu pticu tvrdimo da je otrovana, a zvanični organi su to prihvatali, često, bez kontrole i egzaktnih dokaza.

Treba naglasiti da je ubijanje strogo zaštićene vrste krivično delo (!!!) i da se mora forenzički obraditi mesto svakog nalaza, a obavezna je i obdukcija. Da bi se utvrdio pravi uzrok mortaliteta Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je insistirala na saradnji sa Fakultetom veterinarske medicine, kako bi se u praksu uvela stroga primena zakonskih odredbi i za svaku strogo zaštićenu vrstu koja se nađe uginula u prirodi obavezno radila obdukcija nadležne institucije. Egzaktno i zvanično utvrđivanje uzroka smrti je od ključnog značaja za primenu mera zaštite. Ove informacije su i informacije od javnog značaja i kao takve moraju da budu dostupne javnosti!

Zima je nepovoljni period za beloglave supove i obično jedan broj mladunaca tada strada. Međutim, duplo više nađenih ptica nego što je to bilo ranijih godina ukazuje na to da velika koncentracija ove vrste na jednom mestu prouzrokuje veliki mortalitet za mlade ptice, jer za njih nema mesta, pa potisnuti kompeticijom moraju više da lutaju i samim tim se izlažu raznim rizicima. Na osnovu rezultata monitoringa procenjujemo da će samo polovina prošlogodišnjih mladunaca preživeti prvu godinu života!

Populacija beloglavog supa je stabilna u zapadnoj Srbiji i predstavlja najveći biološki resurs ove ugrožene vrste na Balkanu. Međutim, on je i dalje ugrožena ili čak iščezla vrsta u svim drugim područjima Balkana. Problem je što beloglavi sup nije u stanju da se sam širi, već ostaje vazan za dva mesta (Uvac i Trešnjica) gde smo uspeli da stvorimo povoljne uslove za njegov opstanak. Sada je potrebna naša podrška kako bismo stvorili uslove i naselili ga u oblasti gde je nekada živeo. Neprihvatljiv je gubitak velikog broja vrednih ptica, kao što se desio prošle godine, dok istovremeno postoje mogućnosti njihovog širenja i vraćanja u istočnu Srbiju!

Program Međunarodnog akcionog plana (“MultiSpecies Action Plan, MsAP”) zaštite lešinara i zaključak Međunarodne konferencije: „Lešinari iznad granica na Balkanu“, održane na Uvcu prošle godine je da je neophodno preduzeti mere i vratiti beloglavog supa u istočnu Srbiju i ostala područja Balkana, kao i povezati sva zaštićena područja i programe njegove zaštite u jedinstvenu celinu.

Došlo je vreme da beloglavi sup “Luka” raširi krila i vrati se u svoju koloniju na Trešnjici. Tim povodom, ukoliko bude dovoljan broj zainteresovanih, Fondacija će organizovati prevoz i jednodnevni izlet u ovaj Specijalni rezervat prirode, 7. marta 2020. godine.

Luka je pronađen u blizini ušća reke Trešnjice u Drinu 27.10.2019. godine. Njegov oporavak i procedura za dobijanje dozvole za puštanje se prilično odužila. Ipak, konačno smo od strane nadležnog Ministarstva zaštite životne sredine dobili dozvolu za puštanje Luke, njegovo opremanje satelitskim odašiljačem i uvođenje u program praćenja.

7. marta 2020. godine, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica i Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ organizuju puštanje Luke u koloniju na Trešnjici. Ovaj veliki događaj obeležavamo u saradnji sa upravljačem zaštićenog područja SRP „Klisura reke Trešnjice“ “Natura” iz Beograda, predstavnicima opštine i Turističke organizacije Ljubovija. Luka će biti opremljen satelitskom platformom i prvi beloglavi sup u programu satelitskog praćenja u izdvojenoj koloniji na Trešnjici. Platformu je finansiralo Ministarstvo zaštite životne sredine kroz projekat: “Upravljanje populacijom beloglavog supa u SRP “Klisura reke Trešnjica i “Uvac”. Luka će nam pomoći da bolje razumemo potrebe zaštite beloglavog supa i na ovom lokalitetu, kao što je to primenjeno i na Uvcu, gde smo ovaj način monitoringa uveli još 2011. godine.

Poletanje svakog beloglavog supa, a posebno Luke u Trešnjici, je velika stvar za Fondaciju i događaj koji želimo da podelimo sa članovima, prijateljima i svima koji podržavaju rad na zaštiti supova. Ukoliko bude dovoljan broj zainteresovanih organizovaćemo i prevoz iz Beograda, mini-busom. Cena izleta je 1700 dinara za članove Fondacije i 2000 dinara za prijatelje. Polazak je 7. marta u 7 sati ujutro, sa parkinga pored Brankovog mosta, kod “šoping mola Ušće”. Dolazak u Rezervat je oko 11 sati, a puštanje Luke u 12. Povratak u Beograd je u večernjim satima. Prijavljivanje je do 3. marta 2020. godine.

Celu agendu možete naći OVDE

Rezervišite svoje mesto u mini-busu na: grifon@ibiss.bg.ac.rs ili na raspolaganju je broj telefona: 066/413-574.

– Kontakt Fondacije… »

05.12.2019. godine su rendžeri JP “Rezervat Uvac” uspeli da pronađu Dobrilu, koja je uginula pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima. Nakon obdukcije na Veterinarksom fakultetu u Beogradu znaće se više o tome kako je stradala.

Dobrila je svakodnevno praćena od 25.05.2019. godine uz pomoć satelitskog odašiljača. Podaci su skidani dva puta dnevno i imali smo detaljne informacije o njenom kretanju i ponašanju. Ona se kretala sjajno, čak najbolje od svih supova koje pratimo na ovaj način. Posećivala je hranilište, krstarila Pešterom. Poznato je da je letos bila i u blizini Sarajeva i vratila se na Uvac. Pre samo nekoliko dana je bila na Pešteru, dostizala veliku visinu i brznu. Često je boravila u gnezdu i baš kod njega se i desio problem.

Satelitski odašiljači su savremene naprave koje su unele revoluciju u praćenju ponašanja mnogih ugroženih vrsta i omogućili novi pristup zaštiti. Iako pružaju obilje podataka koji omogućavaju mnoge aktivnosti na zaštiti praćenih životinja i njihovih populacija ipak nisu svemogući! Mnogo okolnosti je u igri. Ukoliko se ptica nalazi na nepristupačnom mestu, pogotovo po veoma hladnom vremenu i pod snežnim padavinama vrlo je teško prići lokaciji i naći je.

Istog dana kada smo uočili da joj pada temperatura, rendžerima je javljeno, kao i lokacija. Ona je bila u blizini svog gnezda na Orlovici, gde je litica i veoma težak teren. Otežavajuću okolnost je činilo i to što je bilo izuzetno hladno, padao je sneg i stena je bila pod ledom.

Rendžeri su davali sve od sebe u datim okolnostima, mi smo ih snabdevali podacima o lokaciji odašiljača, položaju, izloženosti Suncu, temperaturi… ali kada su uspeli da dođu do nje bila je mrtva. Šta se tačno dogodilo znaćemo posle obdukcije nadležne ustanove.

Na žalost, uprkos blagovremenoj akciji i nadljudskim naporima rendžera na terenu, nismo uspeli da joj pomognemo. Saradnja svih je bila odlična i svako je pružio maksimum. Vremenske neprilike, težak teren i oklonosti su onemogućile da se brže dođe do nje. Veliko je pitanje šta joj se tačno desilo i da li je bilo moguće uspešno intervenisati.

Dobrila nije jedini stradali beloglavi sup. Mnogi su ugrožavajući faktori i oni stradaju na različite načine. Upravo zato su ugrožena vrsta o kojoj moramo da brinemo. Mi svakodnevno radimo na smanjenju mortaliteta i očuvanju populacije.

Svesni smo da su neke situacije izvan naših mogućnosti, ali nam zato nije lakše nakon ovakve vesti! Ipak, ona je uspela da nas sve ujedini da radimo koliko je u našoj moći i da sačuvamo ove divne i nadasve korisne ptice.

Hvala svima koji su učestvovali u ovoj akciji i čekamo nalaz obdukcije.
Fondacija za zaštitu ptica grabljivica – Beograd

Beloglavi sup Igor je jedan od supova koji su u programu satelitskog praćenja već neko vreme. Igor je pušten 7.9.2019. sa satelitskim odašiljačem (više o tome ovde… »). Dobro se uklopio, često je boravio na hranilištu, što su zabeležile i kamere sa video nadzora.

Home Range Igora od 7.9-21.11.2019.

20.11. posetio je i Mileševku. Upravo tada se desila “Emergency” situacija. Prema podacima koje svakodnevno pratimo uočili smo da se 20.11. između 6 i 8 ujutro nešto značajno desilo sa odašiljačem. Najverovatnije se otkačio, a moguće je da je Igor pregrizao teflonsku traku. Naime, “xyz ose” akcelerometra su se naglo promenile, što je jasno ukazivalo da se položaj uređaja, koji je bio na leđima ptice, iznenada promenio i da visi. Drugi parametar koji je potvrđivao ovu promenu je nagli pad temperature registrovan od strane odašiljača na svega 10C. Kada je odašiljač na ptici i stanje regularno temperatura koju on pokazuje je 20-36C. Ipak, znali smo i da odašiljač nije spao i da se Igor kreće, začudo, jako dobro. Preleteo je Uvac i narednih 28 sati se ponašao normalno.

Prelet Igora preko Uvca

Intenzivno smo pratili dešavanja i 21.11. u 12 sati, odašiljač je prestao da se pomera, temperatura je bila praktično ambijentalna (od -2 do 15C, u zavisnosti od doba dana). “Ose” akcelerometra su pokazivale da je odašiljač delimično okrenut ka zemlji. Sunčevu svetlost je solarni panel dobro “primao”, te su se baterije punile normalno, što je opet ukazivalo na to da uređaj nije u previše gustoj vegetaciji. Budući da je postojala mogućnost da je i ptica pala, odmah smo alarmirali rendžere JP “Rezervat Uvac” i poslali im koordinate.

Koordinate smo imali, ali i poteškoću što je odašiljač delimično okrenut ka zemlji, pa je GPS “video” manji broj satelita, što je značilo i manju preciznost lokacije. Rendžeri su ubrzo izašli na teren i nisu uspeli da pronađu, ni pticu, a ni odašiljač.

Kako bismo grešku u lociranju sveli na minimum i pokušali da rendžere navedemo što tačnije na lokaciju gde je odašiljač, uradili smo tzv. “burst”, odnosno uzimanje velikog broja GPS tačaka i kratkom vremenskim roku i to ujutro, kada je inače GPS “video” više satelita. Sve tačke koje su bile locirane sa manjim brojem satelita i kod kojih je HDOP (Horizontal Dilution of Precision) bio neodgovarajući smo eliminisali. Ostale su najsigurnije.

Ubrzo je ekipa rendžera ponovo izašla na teren, ovaj put sa preciznijim podacima i na sveopšte zadovoljstvo pronašla odašiljač!

Veliko hvala našim rendžerima na brzoj akciji i požrtvovanju!

Nama ostaje da proučimo teflonsku traku kojom se odašiljač vezuje za pticu i da pokušamo da utvrdimo šta se tačno desilo, odnosno zašto je odašiljač pao. Igor je najverovatnije dobro i čekamo njegov sledeći nalaz na hranilištu ili na neki drugi način.

Igor u letu (foto. Violeta Milutinović, rad sa konkursa Fondacije za zaštitu ptica grabljivica “Ptice u akciji” 2019.)

Kadrovi iz akcije pronalaženja odašiljača: