Sup “26” koji se izlegao na Uvcu viđen u istočnim Rodopima

Ovogodišnji mladunac beloglavog supa koji je markiran u junu 2018. godine sa krilnom oznakom “26”, poslednji put je beležen u koloniji na Uvcu 30. avgusta, u neposrednoj blizini gnezda. Kolega Volen Arkumarev nam je poslao fotografiju sa hranilišta Potochnits u istočnim Rodopima.

Fotografija 10.10.2018. godine:

Najkraća udaljenost Uvca od hranilišta u Bugarskoj je 514 km.

Piroćanac nije uspeo :-(

Beloglavi sup Piroćanac se izlegao u beogradskom zoološkom vrtu i hteli smo da mu pružimo priliku da bude slobodan. Bilo je planirano da bude jedan od prvih beloglavih supova puštenih na Staroj planini još 2016. godine, u programu vraćanja supova na ovoj planini. Otuda je dobio ime Piroćanac. Program tada nije podržan od strane državne administracije i Piroćanac je ostao u zoološkom vrtu čitave dve godine. Početkom juna 2018.godine tokom organizacije programa obeležavanja i praćenja supova satelitskom tehnologijom osporen je prenos Piroćanca na Uvac pre puštanja nerazumnim administrativnim zahtevima. Podrškom Ministarstva zaštite životne sredine, ptica je dobila potrebne papire i preneta je na Uvac sa velikim zakašnjenjem tek polovinom avgusta. Da bi ipak bila na slobodi, opremili smo je satelitskim odašiljačem i pustili je na Uvcu, zajedno sa još dva Zlatarom i Marijom mts, 1.9.2018. godine (GPS praćenje… »), gde su najbolji uslovi za nju kako bi se integrisala sa ostalim supovima, koji su tu brojni. Nije imalo svrhe da se dalje odlaže puštanje, jer druge dve ptice iz kaveza su bile spremne, pa bi Piroćanac ostao sam u kavezu. Dolazio je i zimski period kada su supovi inače pod pritiskom da prežive. Nažalost, nije bilo dovoljno vremena da se prilagodi i integriše sa druge dve ptice. Satelitskim praćenjem i video nadzorom na hranilištu videli smo da se nije najbolje integrisao u jato supova i hteli smo da ga vratimo u kavez. Rendžeri Rezervata Uvac su davali sve od sebe, ali je Piroćanac bio neuhvatljiv. U jednom momentu je otišao do Mileševke pa i do Peštera, što nam je dalo nadu da će ipak uspeti. Pešter supovi sa Uvca često obilaze, jer tamo ima dosta stoke i potencijalne hrane za njih.

Kada su ga rendžeri našli, iznemoglog, prema proceduri odmah su ga odneli kod veterinara, koji je ustanovio da je ptica dobro, da je potrebno da se najede, da može nazad u kavez i da će se brzo oporaviti. Ptica tada nije hospitalizovana i u tako lošem stanju je vraćena u kavez Rezervata Uvac. Nažalost, to očigledno nije bila dobra procena. Piroćanac je uginuo u prihvatnom centru na Uvcu, iako je prihvatio nešto hrane.

Ovo je treći slučaj da sup na ovakav način strada. Nadamo se da će ovo loše iskustvo pomoći da se reši pitanje veterinara i hospitalizacije ugroženih vrsta ptica, da ne bi dolazilo ponovo do ovakvih bespotrebnih gubitaka.

Zlatar i Marija mts se dobro ponašaju. Kreću se i obilaze teritoriju. Beleženi su više puta na hranilištu i uz pomoć satelitskog praćenja, ali i video nadzorom. Satelitsko praćenje nam je čak omogućilo da zapazimo još jedno potencijano mesto za gnezda supova koje ćemo uskoro obići. Poželimo im sreću u narednom periodu kada dolazi zima.

Peticija – inicijativa za rešavanje problema u vezi zaštite biodiverziteta i životne sredine

Imajući u vidu činjenice da:

– u Srbiji nije završen popis vrsta koje tu žive, a koji su evropske zemlje završile još u prošlom veku;
– u zaštitu ugroženih vrsta, kao neprofitnu oblast se ne ulaže, što je dovelo do naglog devastiranja biodiverziteta i nestajanja značajnih vrsta i čitavih staništa u kojima one žive;
– mladi, budući stručnjaci se ne opredeljuju za rad u ovoj oblasti, jer ne postoji perspektiva za njihov rad;
– ne sprovode se zakonske odredbe, a vladini stručni organi postavljaju se ispred nauke i struke umanjujući značaj i uticaj nezavisnog stručnog mišljenja u donošenju odluka;
– strukovno udruženje bavi se perifernim stvarima, ne ulazeći u rešavanje narastajućih potreba društva za rešavanjem ekoloških problema;
– državni činovnici donose odluke u interesu investitora i profita, koje imaju dalekosežne posledice po zaštitu biodiverziteta;
– zaštićenim područjima upravljaju organizacije koje imaju sukob interesa u zaštiti prirodnih resursa i najčešće su nezainteresovane za zaštitu prirodnih dobara, kao njihove osnovne delatnosti;
– Ustav Republike Srbije ne prepoznaje na adekvatan način značaj prirodne baštine;
– licence za rad na zaštićenim vrstama i u zaštićenim područjima ne izdaje strukovno udruženje, već vladini organi, što je neprimereno u savremenom demokratskom društvu i otvara mogućnost raznih vidova korupcije i ucena;
– onemogućava se kvalifikovanim stručnjacima i institucijama rad, a nekvalifikovanim, nevladinim organizacijama dodeljuju se projekti od nacionalnog značaja.

Jasno je da navedeno ne doprinosi očuvanju biodiverziteta i životne sredine, kao i da su posledice takvog stanja suprotne zahtevima očuvanja biodiverziteta koji se postavljaju pred Republiku Srbiju u procesu dostizanja standarda i pristupa Evropskoj uniji, u skladu sa našim saznanjima upućujemo ovu:

INICIJATIVU O IZMENI POSTOJEĆIH PRAVNIH AKATA I
INICIJATIVU O NEOPHODNOSTI PUNE PRIMENE POJEDINIH PRAVNIH AKATA, KAKO JE DALJE NAVEDENO:

1. Zahtev za unošenje u Ustav Republike Srbije pojma “PRIRODNA BAŠTINA” (kao što u Ustavu postoje pojmovi “Kulturna” ili “Istorijska” baština), umesto dosadašnjeg termina “Prirodne retkosti”, a u okviru najavljenih izmena Ustava Republike Srbije.
2. Pokretanje različitih projekata “ex situ” zaštite kritično ugroženih vrsta, podvrsta i populacija (Zakon o zaštiti prirode RS).
3. Povezivanje krio-genetskih baza za čuvanje uzoraka kritično ugroženih vrsta, podvrsta i populacija (Zakon o zaštiti prirode RS).
4. Izmena zakonske regulative u cilju obaveznog zapošljavanja većeg broja biologa-ekologa u zaštićenim prirodnim dobrima, radi realizacije programa konzervacione biologije “in situ” (Zakon o zaštiti prirode i Zakon o nacionalnim parkovima RS).
5. Davanje ovlašćenja strukovnim udruženjima za izdavanje licenci istraživačima za rad sa zaštićenim vrstama, kao i rad u zaštićenim područjima, a po ugledu na druge evropske zemlje (izmena odredbi Zakona o zaštiti prirode, koje se odnose na uzorkovanje zaštićenih vrsta i rad u zaštićenim područjima).
6. Jasno definisanje i razgraničenje nadležnosti u vezi planiranja i sprovođenja svih zakonom predviđenih oblika monitoringa, kao i definisanje načina javnog saopštavanja rezultata monitoringa stanja biodiverziteta i životne sredine.
7. Definisanje i razgraničenje statusa i korišćenja baza podataka kojima upravljaju nevladine organizacije i zvaničnih baza podataka o biodiverzitetu i životnoj sredini, kojima upravljaju Agencija za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode RS.
8. Ponovo pokretanje, u okviru rada Srpske akademija nauka i umetnosti, programa istraživanja nacionalne flore, vegetacije i faune, sa ciljem izdavanja svezaka nacionalne flore, vegetacije i faune.
9. Postizanje nacionalnog konsezusa o programu pošumljavanja teritorije Republike Srbije, obzirom na intenzivnu eksploataciju šumskog fonda, nastupajuće klimatske promene i dezertifikaciju, a u uslovima kada je eksploatacija uglja svedena na minimum i kada je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih centrala.

U Beogradu, 08.10.2018. godine

Potpisnici inicijative

Ukoliko ste saglasni sa navedenim, molimo vas da potpišite peticiju. Hvala.

Ime

Prezime

Adresa stanovanja

Email adresa

 

Piroćanac na Pešteru, Zlatar i Marija mts i dalje na Uvcu…

Već nekoliko dana naš beloglavi sup “Piroćanac” se nalazi na Pešteru. Obišao je Mileševku, preleteo vrh Jadovnika (1740 mnv), planinu Giljevi da bi se privremeno skrasio na Pešterskoj visoravni. Budući da su supovi društvene ptice, a i da on nikada nije bio u tom kraju najverovatnije je pratio druge supove i nije sam. Na tom području ima dosta domaćih životinja, pa se nadamo da ima dovoljno hrane.

Piroćanac, 05.10.2018.

“Zlatar” i “Marija mts” se uglavnom kreću u okolini hranilišta Rastoke na Uvcu, gde provode najviše vremena. Međutim, sinoć je Zlatar prenoćio u blizini Pavlovića broda, dok je “Marija mts” provela noć kod vidikovca Molitva.

Zlatar i Marija mts, 05.10.2018.

Prvih mesec dana satelitskog praćenja tri beloglava supa u Srbiji

Prošlo je mesec dana od kada smo u Specijalni rezervat prirode “Uvac” pustili tri beloglava supa – Piroćanca, Zlatara i Mariju mts, sa satelitskim odašiljačima u okviru programa praćenja supova uz pomoć ove tehnologije. Prvih mesec dana su najkritičniji, jer supovi iz kaveza prelaze u otvoreni prostor. Ovo se posebno odnosi na Piroćanca koji se izlegao u BeoZoo vrtu, te do sada nije ni osetio slobodu. Ostalo dvoje su supovi iz prirode, ali su i oni duži vremenski period proveli u prihvatilištu. Svakodnevno smo ih pratili i zasada smo vrlo zadovoljni njihovim ponašanjem. U GALERIJI možete pogledati retrospektivu prvog meseca satelitskog praćenja, logove, fotografije sa video nadzora na hranilištu.

30.09.2018. kretanje "Piroćanca" tokom septembra meseca / 30.09.2018. The movement of "Piroćanac" during September

Picture 1 of 13


– PIROĆANAC je u početku bio pomalo zbunjen, slabije je leteo i uglavnom se zadržavao na Pavlovića brodu i u blizini kuća. Nismo zabeležili da se pojavljivao na hranilištu “Rastoke” na Uvcu, ali je najverovatnije našao hranu na drugom mestu. Dešava se da meštani bacaju ostatke domaćih životinja supovima. U nekoliko navrata su čuvari išli da ga vide, čak nosili hranu za njega i intervenišu ukoliko je potrebno. Na sreću, u poslednje vreme Piroćanac je počeo da leti dobro, obišao je sem Uvačkog i Zlatarsko i Radoinjsko jezero i koloniju u Mileševki, gde je proveo noć. Preleteo je i vrh Jadovnika (1740 mnv), da bi se poslednjeg dana septembra našao na planini Giljevi. Nadamo se da će Piroćanac uskoro doći na hranilište, jer je to primarni izvor hrane tokom zime.

– ZLATAR je od početka leteo prilično dobro. Nekoliko puta je pomoću satelitskog praćenja, ali i kamerom sa video nadzora i uživo na hranilištu “Rastoke” zabeleženo njegovo prisustvo i da se hranio. Zlatar vrlo često provodi vreme sa Marijom mts. Njih dvoje su pre puštanja na slobodu proveli dosta vremena zajedno u kavezu prihvatilišta za supove na Uvcu. Još jednom se pokazalo koliko je važan period prilagođavanja i da neko vreme supovi treba da provedu zajedno u kavezu kako bi se upoznali i uspostavili društvene odnose.Jednom je prenoćio i na u Veljušnici na steni Mišovića.

– MARIJA MTS je od puštanja na slobodu, prema logu sa satelitskog praćenja, bila najbolja. Prva je zabeležena na hranilištu u više navrata. Prva je i posetila Zlatarsko jezero gde se izlegla 2017. godine. Na naše veliko zadovoljstvo i ostala dva supa se sada ponašaju slično njoj.

Zaključak prvog meseca satelitskog praćenja je da sve protiče dobro. Budući da se radi o mladim pticama postoji mogućnost da kada zahladni neki od njih napuste Uvac i odu mnogo dalje, a možda se ipak odluče da provedu još vremena na Uvcu. Šta god se dalje dešavalo nastavljamo sa praćenjem kretanja naših junaka…

Korišćenjem baze podataka “MoveBank” možete pratiti kuda se kreću naši obeleženi supovi uživo:

XIV Konkurs za najbolju fotografiju 2018. godine – “Ptice u akciji”

Kao i ranijih godina, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica otvara konkurs za najbolju fotografiju na temu „Ptice u akciji”, pod pokroviteljstvom „Foto saveza Srbije”.

Ideja konkursa najboljih fotografija ptica je da boravak u prirodi dobije još jedan smisao i da podstakne ljude da ovekoveče trenutke provedene sa pticama.

Najbolje fotografije sa dosadašnjih konkursa se nalaze na plakatima i kalendarima Fondacije, prikazujući svu lepotu raznovrsnosti i istovremeno pozivajući da se radi na zaštiti ugroženih vrsta u Srbiji. Cilj nam je i da popularišemo autorsku fotografiju koja je inspirisana pticama, ali i da skrenemo pažnju na veoma loš status ugroženih vrsta i prirodnih staništa u Srbiji.

Pravo učešća na konkursu nije ograničeno! Na njemu mogu učestvovati svi, bez obzira na mesto boravka i to da li se fotografijom bave profesionalno ili amaterski. Prema pravilima konkursa jedan učesnik može poslati do četiri (4) fotografije. U obzir dolaze samo fotografije divljih ptica, isključivo snimljenih u prirodi. Svi radovi iz zooloških vrtova ili ptica iz zarobljeništva i odgoja će biti isključeni. Fotografije mogu biti crno-bele ili u boji ili u digitalnom obliku. Format fotografije je “JPG”, najmanje u veličini 1920 piksela po dužoj stranici formata, u rezoluciji 300 dpi.
Svaku pošiljku fotografija treba da prati i “Prijavni list” sa podacima o autoru i radovima (ime, prezime, adresa, kontakt telefon i e-mail), odnosno gde i kada je snimljena fotografija. Naziv fotografije i redni broj moraju biti u skladu sa Prijavom, a potpisivanjem Prijave autor izjavljuje da su sve slike njegovo autorsko delo, odnosno da će snositi troškove spora oko autorstva, ukoliko do njega dođe. PRIJAVNI LIST…

Uz striktno poštovanje autorskih prava, radove koji učestvuju na Konkursu, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica će koristiti za postizanje svojih ciljeva – zaštite ugroženih vrsta, osim ukoliko se autor pismeno ne izjasni drugačije. Ustupanje fotografija trećim licima je moguće jedino po dogovoru sa autorom!

Rok za prijem ovogodišnjih radova je 1. novembar 2018. godine. Nakon toga stručni žiri će pregledati radove i izabrati najbolje fotografije. O svojoj konačnoj odluci će obavestiti zainteresovane najkasnije do 15. novembra 2018. godine, preko sajta Fondacije i Facebook stranice. Nagrađeni će biti obavešteni i e-mailom.

Najbolja fotografija će se naći na plakatu Fondacije, a njen autor će imati akreditaciju za fotografa na programu markiranju supova u 2019. godini ili izlet u koloniju beloglavog supa na Uvcu. Druga nagrada je izlet u organizaciji Fondacije u Specijalni rezervat prirode “Klisura reke Trešnjice” u maju mesecu 2019. godine. Treća nagrada je objavljivanje nagrađene fotografije u propagandnim materijalima Fondacije.
Takođe, kompanija “Publikum” će izdati kalendar za 2019. godinu, sačinjen od 13 (trinaest) najboljih fotografija sa Konkursa. Svi autori fotografija koje se nalaze na kalendaru će ga dobiti tokom decembra meseca 2018. godine.

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica će organizovati i izložbu najboljih fotografija u decembru 2018. godine, a o mestu i datumu naknadno ćemo informisati zainteresovane. Izložbu će pratiti i katalog odabranih radova na četrnaestom kalendaru Fondacije za 2019. godinu, koji će uključivati kataloške podatke i biće dostavljen autorima fotografija, bilo na samoj izložbi ili do kraja 2018. godine. Na izložbi će biti održana i promocija plakata sa nagrađenom fotografijom sa konkursa.

Napominjemo da Fondacija ne snosi odgovornost za neispravnost medija u vreme prispeća radova, a nastojaćemo da obavestimo autore kako bi blagovremeno poslali novi materijal, u slučaju da poslati nije primljen ispravno. Fotografije možete poslati poštom na adresu:

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica
Bulevar despota Stefana 142, 11000 Beograd
ili
na e-mail: grifon@ibiss.bg.ac.rs

Jelica Dimitrijević, sekretar
Fondacija za zaštitu ptica grabljivica
Bulevar despota Stefana 142
11000 Beograd
Kont. tel. +381112078352 i mob. +3816112794042

Dodatne informacije o konkursu potražite u: PROPOZICIJE KONKURSA “PTICE U AKCIJI” 2018. GODINE

Ovde možete pogledati kako su izgledale najbolje fotografije na prošlogodišnjem konkursu, koje su se našle na našem kalendaru: Kalendar za 2018. godinu

Beloglavi sup sa krilnom oznakom “29” koji se izlegao na Uvcu viđen na Trešnjici

Beloglavi sup koji nosi žuto-plavi marker “29” na desnom krilu se izlegao ove godine u Kladnici u pećini.

– 03.06.2018. godine. markirala ga je na gnezdu druga smena ekipe koja radi markiranje.
– 16.08.2018. godine zabeležila ga je kamera sa video nadzora na hranilištu Rastoke na Uvcu.
– 14.09.2018. godine viđen je na steni kod hranilišta u SRP “Klisura reke Trešnjice”, pokazujući da postoji veza između ove dve kolonije udaljene oko 60 km.

Namera nam je da započnemo markiranje i na Trešnjici kako bismo pratili jedinke i iz te kolonije. Opština Ljubovija takođe želi da pomogne u rešavanju problema sa kojima se susreću ljudi koji rade na hranilištu u klisuri reke Trešnjica. Nadamo se da ćemo sa Upravljačem zaštićenog područja SRP “Trešnjica”, “Naturom” iz Valjeva i ostvariti predloženi plan.

Markiranje beloglavog supa sa oznakom “29” u Kladnici, 3.6.2018.

Snimak sa video nadzora na hranilištu Rastoke na Uvcu, 16.08.2018.

Fotografija stene nasuprot hranilišta na Trešnjici, 14.09.2018.

Međunarodni dan zaštite lešinara – 1. septembar 2018.


Međunarodni dan zaštite lešinara 1. septembar je i ove godine obeležen u Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“. Događaj je podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, JP “Rezervat Uvac“ d.o.o., opštine Nova Varoš i Turističke organizacije „Zlatar“. Centralno dešavanje Dana lešinara i najveća atrakcija ove godine je bilo puštanje tri beloglava supa obeležena satelitskim odašiljačima kao deo projekta: “Praćenje populacije beloglavog supa upotrebom satelitske tehnologije”. Sam projekat je sufinansiran od strane Ministarstva zaštite životne sredine. Partneri na projektu su: Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” i BeoZoo vrt, a Telekom Srbija je pomogao u nabavci jednog satelitskog odašiljača.

Jedna od ptica na koju je postavljen satelitski odašiljač je Piroćanac, koji je rođen 2016. godine i odgojen je u zarobljeništvu u BeoZoo vrtu i koju je zoološki vrt donirao u program povratka beloglavog supa. Ostale dve ptice su iz prirode – Zlatar i Marija i bile su pronađene iznemogle, ali su uspešno rehabilitovane u Centru za prihvat ptica na Uvcu.

Obeležavanje Međunarodnog dana zaštite lešinara je proteklo u izuzetno prijatnoj atmosferi. Osim brojnih gostiju, članova i prijatelja Fondacije, na skupu su se našle i kolege iz Hrvatske, Grčke, Bugarske, predstavnici Nacionalnog parka “Krka” i upravljač SRP “Klisura reke Trešnjice”.

Početak ceremonije je obeležio pozdravni govor domaćina, direktorke Rezervata Uvac. Zatim su se okupljenima obratili i zamenik direktora Instituta za biološka istraživanja”Siniša Stanković”, direktor BeoZoovrta i direktorka Fondacije za zaštitu ptica grabljivica. Nakon pozdrava obišli smo Centar za rehabilitaciju supova, gde su se nalazili naši supovi sa već spremljenim odašiljačima.

Sve tri ptice su potom uspešno puštene sa odgovarajućeg mesta i odletele na opšte oduševljenje okupljenih. Ceo događaj su propratile brojne kamere televizijskih ekipa. Usledio je obilazak kolonije supova na Uvcu. Prvog dana uveče su održana predavanja, a u vezi rada na zaštiti supova.

Dan lešinara je iskorišćen i za razmenu iskustva kolega iz različitih zemalja o problemima sa kojima se susreću u savremenoj zaštiti lešinara, kao i planovima za efikasniji rad.

Glavni zaključci sastanka i smernice za dalji rad su:

• Neophodno je ostvariti bolju, konkretnu međusobnu saradnju u radu na zaštiti lešinara.
• Uspostaviti mrežu hranilišta, kojima bi se formirao koridor i povezale sve zemlje Balkana i time omogućilo sigurnije i bezbednije kretanje ptica.
• Ostvariti konkretnu saradnju zaštićenih područja gde se lešinari okupljaju.
• Pomenuta je i izrada i distribucija promotivnog materijala na kojima bi se nalazila sva takva zaštićena područja, koja treba da čine, na neki način jedinstvenu ekološku mrežu područja za zaštitu lešinara i razvoj ekoturizma.
Predlog kolega iz Grčke je da se sastanemo još jednom tokom ove godine kako bismo što pre počeli sa realizacijom predloženih ideja i rešenja koja se mogu primenjivati u svakoj od država koje sudeluju u ovoj saradnji, odnosno u zaštićenim područjima na kojima žive lešinari.

S obzirom na to da lešinari ne poznaju granice i lete iznad njih sastanak je završen sloganom: “Lešinari iznad granica – #VulturesAboveBorders#

Beloglavi sup “Marija mts” na hranilištu

Beloglavi sup “Marija Mts” kojeg smo u subotu 1.9.2018. godine pustili na slobodu u SRP “Uvac” i koji ima žuto-plavi krilni marker “06” pojavio se danas na hranilištu Rastoke na Uvcu. Ovo je jedan od supova u programu satelitskog praćenja i opremljen je odašiljačem serijski broj: 182237. Ova mlada ženkica se izlegla na Čolovića steni, na Zlatarskom jezeru 2017. godine i tada je markirana. Ove godine je opremljena i satelitskim odašiljačem.
Obratite pažnju na koji način savremene tehnologije omogućavaju precizno praćenje.

Log sa satelitskog praćenja supa 182337, za dan 5.9.2018. godine. “Marija M:ts” je na hranilištu u 14:01 sati:

Snimci sa kamere koja se nalazi na hranilištu Rastoke na Uvcu:

Iz Centra za rehabilitaciju supova:

Ovo je prvi sup iz posebnog programa praćenja satelitskim odašiljačima koji se pridružio jatu na Uvcu i pojavio se na hranilištu. Očekujemo uskoro i druga dva, Piroćanca i Zlatara da vidimo uz pomoć kamere.

Prvi rezultati praćenja beloglavih supova sa satelitskim odašiljačima

Poštovani prijatelji,

obeležen je Međunarodni dan zaštite lešinara na Uvcu 01.09.2018. godine. Najvažniji posao je uspešno obavljen –
puštena su tri beloglava supa sa satelitskim odašiljačima. Zahvaljujemo se svima koji su pomogli akciju, kao i onima koji su bili sa nama.

Budući da smo se tek vratili sa terena nismo u mogućnosti da sve prikažemo. Sledi period uhodavanja.
Evo prvih rezultata:

30.09.2018. kretanje "Piroćanca" tokom septembra meseca / 30.09.2018. The movement of "Piroćanac" during September

Picture 1 of 13