05.12.2019. godine su rendžeri JP “Rezervat Uvac” uspeli da pronađu Dobrilu, koja je uginula pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima. Nakon obdukcije na Veterinarksom fakultetu u Beogradu znaće se više o tome kako je stradala.

Dobrila je svakodnevno praćena od 25.05.2019. godine uz pomoć satelitskog odašiljača. Podaci su skidani dva puta dnevno i imali smo detaljne informacije o njenom kretanju i ponašanju. Ona se kretala sjajno, čak najbolje od svih supova koje pratimo na ovaj način. Posećivala je hranilište, krstarila Pešterom. Poznato je da je letos bila i u blizini Sarajeva i vratila se na Uvac. Pre samo nekoliko dana je bila na Pešteru, dostizala veliku visinu i brznu. Često je boravila u gnezdu i baš kod njega se i desio problem.

Satelitski odašiljači su savremene naprave koje su unele revoluciju u praćenju ponašanja mnogih ugroženih vrsta i omogućili novi pristup zaštiti. Iako pružaju obilje podataka koji omogućavaju mnoge aktivnosti na zaštiti praćenih životinja i njihovih populacija ipak nisu svemogući! Mnogo okolnosti je u igri. Ukoliko se ptica nalazi na nepristupačnom mestu, pogotovo po veoma hladnom vremenu i pod snežnim padavinama vrlo je teško prići lokaciji i naći je.

Istog dana kada smo uočili da joj pada temperatura, rendžerima je javljeno, kao i lokacija. Ona je bila u blizini svog gnezda na Orlovici, gde je litica i veoma težak teren. Otežavajuću okolnost je činilo i to što je bilo izuzetno hladno, padao je sneg i stena je bila pod ledom.

Rendžeri su davali sve od sebe u datim okolnostima, mi smo ih snabdevali podacima o lokaciji odašiljača, položaju, izloženosti Suncu, temperaturi… ali kada su uspeli da dođu do nje bila je mrtva. Šta se tačno dogodilo znaćemo posle obdukcije nadležne ustanove.

Na žalost, uprkos blagovremenoj akciji i nadljudskim naporima rendžera na terenu, nismo uspeli da joj pomognemo. Saradnja svih je bila odlična i svako je pružio maksimum. Vremenske neprilike, težak teren i oklonosti su onemogućile da se brže dođe do nje. Veliko je pitanje šta joj se tačno desilo i da li je bilo moguće uspešno intervenisati.

Dobrila nije jedini stradali beloglavi sup. Mnogi su ugrožavajući faktori i oni stradaju na različite načine. Upravo zato su ugrožena vrsta o kojoj moramo da brinemo. Mi svakodnevno radimo na smanjenju mortaliteta i očuvanju populacije.

Hvala svima koji su učestvovali u ovoj akciji i čekamo nalaz obdukcije.
Fondacija za zaštitu ptica grabljivica – Beograd

Beloglavi sup Igor je jedan od supova koji su u programu satelitskog praćenja već neko vreme. Igor je pušten 7.9.2019. sa satelitskim odašiljačem (više o tome ovde… »). Dobro se uklopio, često je boravio na hranilištu, što su zabeležile i kamere sa video nadzora.

Home Range Igora od 7.9-21.11.2019.

20.11. posetio je i Mileševku. Upravo tada se desila “Emergency” situacija. Prema podacima koje svakodnevno pratimo uočili smo da se 20.11. između 6 i 8 ujutro nešto značajno desilo sa odašiljačem. Najverovatnije se otkačio, a moguće je da je Igor pregrizao teflonsku traku. Naime, “xyz ose” akcelerometra su se naglo promenile, što je jasno ukazivalo da se položaj uređaja, koji je bio na leđima ptice, iznenada promenio i da visi. Drugi parametar koji je potvrđivao ovu promenu je nagli pad temperature registrovan od strane odašiljača na svega 10C. Kada je odašiljač na ptici i stanje regularno temperatura koju on pokazuje je 20-36C. Ipak, znali smo i da odašiljač nije spao i da se Igor kreće, začudo, jako dobro. Preleteo je Uvac i narednih 28 sati se ponašao normalno.

Prelet Igora preko Uvca

Intenzivno smo pratili dešavanja i 21.11. u 12 sati, odašiljač je prestao da se pomera, temperatura je bila praktično ambijentalna (od -2 do 15C, u zavisnosti od doba dana). “Ose” akcelerometra su pokazivale da je odašiljač delimično okrenut ka zemlji. Sunčevu svetlost je solarni panel dobro “primao”, te su se baterije punile normalno, što je opet ukazivalo na to da uređaj nije u previše gustoj vegetaciji. Budući da je postojala mogućnost da je i ptica pala, odmah smo alarmirali rendžere JP “Rezervat Uvac” i poslali im koordinate.

Koordinate smo imali, ali i poteškoću što je odašiljač delimično okrenut ka zemlji, pa je GPS “video” manji broj satelita, što je značilo i manju preciznost lokacije. Rendžeri su ubrzo izašli na teren i nisu uspeli da pronađu, ni pticu, a ni odašiljač.

Kako bismo grešku u lociranju sveli na minimum i pokušali da rendžere navedemo što tačnije na lokaciju gde je odašiljač, uradili smo tzv. “burst”, odnosno uzimanje velikog broja GPS tačaka i kratkom vremenskim roku i to ujutro, kada je inače GPS “video” više satelita. Sve tačke koje su bile locirane sa manjim brojem satelita i kod kojih je HDOP (Horizontal Dilution of Precision) bio neodgovarajući smo eliminisali. Ostale su najsigurnije.

Ubrzo je ekipa rendžera ponovo izašla na teren, ovaj put sa preciznijim podacima i na sveopšte zadovoljstvo pronašla odašiljač!

Veliko hvala našim rendžerima na brzoj akciji i požrtvovanju!

Nama ostaje da proučimo teflonsku traku kojom se odašiljač vezuje za pticu i da pokušamo da utvrdimo šta se tačno desilo, odnosno zašto je odašiljač pao. Igor je najverovatnije dobro i čekamo njegov sledeći nalaz na hranilištu ili na neki drugi način.

Igor u letu (foto. Violeta Milutinović, rad sa konkursa Fondacije za zaštitu ptica grabljivica “Ptice u akciji” 2019.)

Kadrovi iz akcije pronalaženja odašiljača:

Beloglavi sup “Luka” je 27. oktobra 2019. godine pao u blizini Drine i “zatražio” pomoć ljudi. Laza, čuvar iz Specijalnog rezervata prirode “Klisura reke Trešnjice” ga je preneo u improvizovani kavez. Luka je dobio ime kao uspomenu na našeg prijatelja i legendu Trešnjice Luku, čoveka koji je omogućio da se otvori i funkcioniše hranilište na Trešnjici u vreme kada nikog drugog nije bilo.

Ovo je treći markirani beloglavi sup na Trešnjici, a u novije vreme prvi. Još 1990. godine je markiran odrasli sup Marko, sa žutom markicom i oznakom br. “1” u saradnji sa kolegom Ištvanom Hamom. Marko se gnezdio na steni Orlovači naredne tri godine i onda je nestao. Potom je na Trešnjici markiran beloglavi sup Mitar, 1996. godine. Njega smo kasnije beležili samo na Uvcu, pa procenjujemo da je ptica poreklom sa Uvca i da joj je pozlilo dok je bila u poseti Trešnjici. A tu je još i sup “El Greko” koji je markiran u Grčkoj, u rezervatu Dadija 2002. godine. Ovaj sup se gnezdi u Trešnjici, na steni Vratnica od 2008. sve do danas.

Ipak, poslednjih godina nemamo nijednog obeleženog supa na Trešnjici i zato nam je veoma značajan Luka. Radimo na tome da se monitoring supova u Trešnjici unapredi. Pored markiranja nameravamo da postavimo i satelitski odašiljač, kako bismo upoznali potrebe i navike beloglavih supova iz Trešnjice i mogli da primenimo efikasne mere zaštite i na ovu koloniju.

U četvrtak, 07.11.2019. od 20 sati u velikoj sali Instituta za zoologiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Studentski trg 16) imaćete priliku da saznate o svim savremenim aspektima zaštite beloglavih supova u Srbiji. Predavanje će održati dr Saša Marinković sa odeljenja za ekologiju na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković”.

D o b r o d o š l i !

Jedan mladi beloglavi sup je pronađen iscrpljen kod Drine, a u blizini kolonije supova kod reke Trešnjica. Laza, čuvar Rezervata, ga je uhvatio, nahranio i napojio. Ukoliko sve bude kako treba, ovaj sup je kandidat koji bi trebalo da bude prvi sa satelitskim odašiljačem u koloniji na Trešnjici.

Evropski standard je da u svakoj koloniji bude bar jedan do dva beloglava supa sa satelitskim odašijačem, kako bi se svakodnevno pratili. Na ovaj način dolazimo do ključnih podataka potrebnih za zaštitu, kao što je brzo intervenisanje u slučaju različitih akcidenata poput trovanja ili drugih narušavanja staništa.

Nadamo se da ćemo ovaj program i iskustva sa Uvca, gde supove pratimo već duže vremena na ovaj način (više o tome na stranici GPS praćenje… »), primeniti i u koloniji Trešnjica. Realizacija je planirana na proleće, sledeće godine. Za sada, sup ostaje u prihvatlištu, jer je u zimskom periodu godine najveća smrtnost mladih ptica. Ukoliko ga pustimo na slobodu na proleće povećavamo verovatnoću preživljavanja. SREĆNO!

Od 1. do 4. oktobra 2019. godine u Portugalu (Albufeiri) održana je Evropska konferencija o zaštiti lešinara. Skupu je prisustvovalo čak 240 učesnika iz 20 zemalja. Za četiri dana održano je 74 predavanja, a 34 rada su prikazana u vidu postera.

Sa velikim zadovoljstvom ističemo da je Fondacija za zaštitu ptica grabljivica predavanjem predstavila rad dr Saše Marinkovića i Irene Hribšek i time reprezentovala uspešan rad na zaštiti beloglavog supa u Srbiji.

Osim toga, sa kolegom dr Goranom Sušićem predsednikom “Grifon – udruge za zaštitu ptica grabljivica” iz Hrvatske, sa kojom Fondacija ima sporazum o saradnji, dr Saša Marinković (Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”) i Irena Hribšek (Fondacija za zaštitu ptica grabljivica) su bili kooautori u radu predstavljenom u formi postera: “Colony-shifting and intra-colony nest movements of Eurasian Griffons (Gyps fulvus) in period of 15 years”.

Evropska konferencija o zaštiti lešinara u u Albufeiriju (Portugal)