Marija je ženka beloglavog supa koju pratimo uz pomoć satelitske telemetrije pune četiri godine. Do sada smo prikupili čak 25600 GPS tačaka, sa svim podacima o njenom kretanju i ponašanju poput brzine kretanja, visine, mesta gde odmara, hrani se, ali i njenog sveukupnog Home Range-a.

U programu monitoringa je praktično od izleganja kada je markirana na gnezdu na Zlatarskom jezeru, 1.6.2017. od strane Tima za markiranje Fondacije, metalnim i kolor prstenovima, a radi lakšeg raspoznavanja iz daljine na levom krilu ima i marker žuto-plave boje sa oznakom “06”.

Marija pre puštanja, 1.9.2018. godine

U januaru naredne godine pronašao ju je iznemoglu g. Zoran Rajičić iz Čačka, pa je 24.01.2018. godine smeštena u Centar za prihvat supova na Uvcu. Kada se oporavila opremljena je satelitskim odašiljačem i 1.9.2018. godine puštena je tokom obeležavanja “Međunarodnog dana podizanja svesti o značaju zaštite lešinara” na Uvcu.

Četiri godine satelitskog praćenja Marije

Marija tokom ove 4 godine nije preduzimala daleka lutanja, niti je napuštala Srbiju, ali je itekako preletala teritoriju u potrazi za hranom. Ona je prvi sup kome smo uspeli da ispratimo ponašanje satelitskom telemetrijom sve do polne zrelosti.

Dragi prijatelji,

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo da nam se pridružite da zajedno obeležimo dan zaštite beloglavog supa 3. septembra 2022. godine u Specijalnom rezervatu prirode Uvac. Beloglavi sup je jedina vrsta lešinara koju smo uspeli da sačuvamo, dok su tri vrste iščezle u Srbiji. Fondacija za zaštitu ptica grabljivica tradicionalno obeležava Međunarodni dan podizanja svesti o značaju zaštite lešinara u Srbiji (International Vulture Awareness Day), a centralna manifestacija biće organizovana u najznačajnijoj koloniji beloglavog supa na Balkanu na Uvcu. Očekuje vas niz zanimljivih događaja uključujući i puštanje lešinara iz centra za oporavak beloglavih supova.

Prve subote u septembru svake godine obeležava se Međunarodni dan zaštite lešinara. Lešinari su značajna grupa životinja koja se suočava sa nizom pretnji na prostorima koje nastanjuje. Populacije svih vrsta lešinara su ugrožene a neke vrste su pred istrebljenjem. Lešinari imaju nezamenjivu ulogu u očuvanju harmonije u prirodnim procesima.

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica u saradnji sa Specijalnim rezervatom prirode “Uvac”, Institutom za biološka istraživanja, Institutom od nacionalnog značaja za Srbiju, Univerziteta u Beogradu i Turističkom organizacijom Zlatar tradiconalno obeležava Internacionalni dan zaštite lešinara. Da bi se zaustavio proces izumiranja ove grupe životinja i skrenula pažnja javnosti na njen značaj doneta je odluka da se na Međunarodni dana zaštite lešinara organizuju niz obrazovnih manifestacija među kojima i poseta područjima koje lešinari naseljavaju. Fondacija već jednu deceniju obeležava ovaj datum zajedno sa članovima i prijateljima, organizujući prigodne manifestacije: međunarodne konferencije, izložbe, puštanje supova u prirodu iz oporavilišta u kojem im je ukazana pomoć, i obilaskom kolonije beloglavog supa. Dobrodošli su svi koji žele svojim prisustvom da uveličaju ovaj događaj i da uživaju u ovim izuzetnim pticama u njihovom prironom staništu.

Cana izleta je 7.500 RSD, a može se uplatiti u prostorijama Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, Bulevar Despota Stefana 142, ponedeljkom i četvrtkom od 11-16 h ili na račun: 325-9500900016839-20, OTP banke sa naznakom: “za izlet”.

Polazak je 3.9.2022. u 6h sa parkinga kod Brankovog mosta (sa desne strane). Dolazak u Rezervat Uvac i puštanje supova iz prihvatnog centra je oko 11:00. Sledi obilazak kolonije Uvac od 14h, kada će biti priređen i obrok na katamaranu. Prenoćište je u Hotelu Panorama sa doručkom. Obilazak kolonije Radoinja planiran je za 4.9.2022. i ručak posle koga je povratak za Beograd. Dolazak u Beograd planiran je do 23h.

Kontakt telefon za informacije i prijave je: 063/8616-824, 011/2078352.

I pored veoma loših vremenskih uslova, početkom juna 2022. godine, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica i Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa JP “Rezervat Uvac” d.o.o. uspešno su završili obeležavanje mladunaca beloglavog supa. Kao i uvek na visini zadatka su bili i iskusni penjači Akademsko speleološko-alpinističkog kluba (ASAK) iz Beograda i Speleološkog kluba “Ponir” iz Banja Luke.

II smena Tima za markiranje Fondacije i penjača, 12.06.2022. (ekipa RTS-a snima prilog o markiranju)

Osamnaestu godinu za redom markirali smo mladunce supova i za sve to vreme ukupno smo obeležili 373 jedinke u najbrojnijoj koloniji na Balkanu (više o tome ovde… »). Nastavljamo da ih pratimo uz pomoć video nadzora hranilišta, ali i razmenom informacija sa kolegama iz Bugarske, Grčke, Izraela, Hrvatske… Veliku pomoć u monitoringu nam pružaju i brojni posmatrači ptica i fotografi koji nam šalju slike o markiranim pticama širom Balkana. Tako smo do sada zabeležili prisustvo naših supova u čak 22 zemlje Evrope i Bliskog istoka.

Osim markiranja nastavili smo i sa primenom satelitske telemetrije u monitoringu populacije supova. Postavljeni su novi satelitski odašiljači na još tri mladunca, koji su time uključeni u program satelitske telemetrije.

Kadrovi sa ovogodišnjeg markiranja

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je obeležila 28 godina postojanja i rada na zaštiti beloglavog supa tradicionalnom posetom Specijalnom rezervatu prirode “Klisura reke rešnjice”.

Grupa od 50 ljudi je uživala po prelepom danu u rezervatu, a beloglavi supovi su dali doprinos ovom događaju. Jato od 22 ptice je u znak pozdrava letelo iznad glava posetilaca na opšte oduševljenje. Učesnici su poželeli i uspešno odrastanje pilićima koji su sada na gnezdima.

Čast i zadovoljstvo nam je da vas pozovemo da se pridružite da zajedno sa beloglavim supovima obeležimo 28. rođendan Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

Osnovni cilj Fondacije za zaštitu ptica grabljivica zbog koga je i osnovana bio je da sačuva beloglavog supa, pticu od nacionalnog značaja za Srbiju, koji je uspešno ostvarila. Davne 1994. nismo ni pomišljali da ćemo trajati gotovo tri decenije, ali znali smo da ćemo uspeti u našoj nameri i da ćemo poslati poruku drugima da su mogući i naizgled nemogući poduhvati, ako to dovoljno želimo i istrajavamo u nameri da ostvarimo taj cilj. Tradicionalna je poseta rezervatu Klisure reke Trešnjica, gde se i rodila ideja o potrebi ličnog angažovanja da bi otrgli od izumiranja beloglavog supa u Srbiji je 14. maja 2022. godine.

Očekuje nas lepa šetnja i spuštanje do reke od desetak kilometara kroz najlepši deo rezervata Klisure reke Trešnjice. To je ujedno jedinstvena prilika da se organizovano obiđe ovaj, manje poznati rezervat kojim još teče pitka voda u reci Trešnjici. Pored beloglavih supova, koji su glavne zvezde izleta i koji sada imaju mladunce, možemo se nadati susrestu sa surim orlom, sivim sokolom, orlom zmijarom i još velikim brojem retkih i ugroženih vrsta ptica i endemskih biljka, ali da uživamo i u samoj lepoti pejzaža.

Cena izleta je 2000 RSD, a broj mesta je ograničen.
Polazak je 14.05.2022. godine u 6 h kod okretnice na Ušću, kod Brankovog mosta (vidi mapu), a povratak je planiran u večernjim časovima. Krajnji rok za prijavljivanje je 11. maj 2022.

Prijava će biti validna uz uplatu koje možete izvršiti u prostorijama Fondacije od 11-14 h ili preko računa OTP banke> 325-9500900016839-20 sa naznakom – „Izlet na Trešnjicu“.

Napomena: Neophodno je da ponesete sendviče ili drugu “hranu iz ranca”, a na Trešnjici ćete priliku da kupite i specijalitete ovog kraja: med, rakiju, sir… Potrebna je solidna, udobna obuća, po mogućstvu planinarske cipele i naravno kabanica za svaki slučaj.

Kontakt telefon sekretara Fondacije Vuka Popića: 066/413-574 ili 011/207-83-52.

Kako je to izgledalo 2019. godine:

Za vreme ratu u Bosni i Hercegovini iščezle su sve tri vrste lešinara: orao bradan, beloglavi sup i bela kanja. Evropa je bila osetljiva na razaranja u Evropi i htela je da pokaže spremnost da pomogne u obnovi zemlje. Jedna od ideja bila je vraćanje iščezlih vrsta lešinara kao znak brige Evrope za obnovu biološke raznovrsnosti Bosne i Hercegovine. Španski bataljon Umprofora je pustio simbolično 5 beloglavih supova u okolini Mostara i medijski propratio ovaj događaj. Formira se evropska Fondacija za zaštitu Lešinara (Vulture Conservation Foundation) koja prikuplja sredstva za oporavak lešinara u Bosni i Hercegovini. Po formiranju budžeta za vraćanje beloglavih supova u Bosnu i Hercegovinu VCF je odustao od programa obnove lešinara u Bosni i Hercegovini i program je vezao za Bugarsku.

Program se zasnivao na unošenju beloglavih supova iz Španije i njihovo puštanje u prirodu Bugarske. Nisu urađene neophodne genetske studije autohtone populacije beloglavog supa na Balkanu gde se tada nalozilo preko 400 parova. Unošenje dalekih populacija, ako se ne poznaje njihova genetika, može prouzrokovati negativan efekat i izazvati outbreeding depresiju u autohtonoj populaciji i njeno iščezavanje. Programa je doživeo neuspeh jer od 380 puštenih ptica iz Španije i zooloških vrtova zapadne Evrope preživelo je samo 7%. Puštanje ptica je počelo 2010. godine kad se prvi španski beloglavi sup pojavio kod nas na Uvcu a poslednji je zabeležen 2019. Monitoringom populacije beloglavog supa u Srbiji zabeleženo je 11 beloglavih supova iz ovog neuspelog programa koji su dokumentovani fotografijama. Pitanje koje se nameće je da li je bilo neopodno unositi beloglave supove iz zapadne Evrope na Balkan kad je na Balkanu već postojala očuvana drevna populacija. Možda je evropski projekat trebalo da podrži već postojeće programe zaštite beloglavog supa u Hrvatskoj i Srbiji i time omogući povratak beloglavog supa u Bosnu i Hercegovinu. Ptice iz Španije bile su žrtvovane jer nisu imale šanse pored superiornije vitalne drevne populacije beloglavog supa sa Balkana.

Vulture Conservation Foundation sprovodi Life program naseljavanja crnog lešinara u Bugarsku i pravi istu grešku sa unošenjem španske populacije i dovodi u opasnost opstanak drevne malobrojne zavičajne populacije koja se očuvala na istoku Grčke. Kod crnog lešinara su još veće genetske razlikeu u populacijama zapadne Evrope i Balkana a ugrožena autohtona populacija se sastoji od samo oko 40 parova. Logično bi bilo da se vrši popunjavanje malobrojne populacije iz susedne bliske turske populacije, ali tada to ne bi bio evropski program? Gotovo svi pokreti i fondacije počnu sa plemetim ciljevima zaštite ugroženih vrsta ali se ubrzo birokratizuju i zaštita postaje biznis sa jedinim ciljem sticanje profita pod velom humanitarnih aktivnosti.

Španski supovi koji su snimljeni u Srbiji:

Poštovani prijatelji,

veliko nam je zadovoljstvo da vas obvestimo da je objavljen rad: “Genetic Diversity Analysis of Mitochondrial Cytb Gene, Phylogeny and Phylogeography of Protected Griffon Vulture (Gyps fulvus) from Serbia” u kome je učestvovala i Fondacija za zaštitu ptica grabljivica. Rad predstavlja veoma značajan doprinos konzervacionim naporima za očuvanje ove vrste na Balkanu.

Možete ga pogledati: OVDE….

Citation: Davidović, S.; Marinković, S.; Kukobat, M.; Mihajlović, M.; Tanasić, V.; Hribšek, I.; Tanasković, M.; Stamenković-Radak, M. Genetic Diversity Analysis of Mitochondrial Cytb Gene, Phylogeny and Phylogeography of Protected Griffon Vulture (Gyps fulvus) from Serbia. Life 2022, 12, 164. https://doi.org/
10.3390/life12020164