FONDACIJA ZA ZAŠTITU PTICA GRABLJIVICA VAS POZIVA NA OBELEŽAVANJE MEĐUNARODNOG DANA ZAŠTITE LEŠINARA U SPECIJALNOM REZERVATU PRIRODE “UVAC”, 7.9.2019. GODINE!

Zajedno sa JP “Rezervat Uvac” d.o.o, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda organizuje obeležavanje međunarodnog dana “skretanja pažnje” na značaj zaštite lešinara, 7. septembra na Uvcu. Ova godina je od posebnog značaja, kako za Fondaciju tako i za zaštitu lešinara, jer obeležavamo 25 godina primene aktivnih mera zaštite beloglavog supa u Srbiji, što je najuspešniji program zaštite ugrožene vrste od nacionalnog značaja u Srbiji. Međunarodni karakter ovog događaja potvrdiće i prisustvo eksperata i aktivista na zaštiti lešinara sa Balkana.

Glavni događaj ovogodišnjeg Dana lešinara je vraćanje u prirodno stanište beloglavog supa “Igora”, posle dvogodišnjeg oporavka u prihvatilištu Zoološkog vrta na Paliću. Igor će biti opremljen satelitskim odašiljačem (iz projekta: “Upravljanje populacijom beloglavog supa (Gyps fulvus) u Specijalnim rezervatima prirode: „Klisura reke Trešnjice“ i „Uvac“, primenom programa markiranja i monitoringa korišćenjem satelitske tehnologije i videonadzora”) i u programu praćenja zajedno sa beloglavim supovma: Zlatarom, Marijom i Dobrilom.

Plan puta:
– Polazak iz Beograda, 7.9.2019. godine u jutarnjim satima (tačno vreme i mesto će biti naknadno objavljeni).
– Prenoćište je u hotelu “Panorama” na Zlataru.
– Obilazak čamcem Rezervata prirode Uvac i dva obroka u prirodi.
– Povratak u Beograd je planiran 8.9.2019. u večernjim satima.

Cena je za članove Fondacije 4.000 RSD, a za ostale 6.000 RSD (obuhvata prevoz iz Beograda, prenoćište u hotelu Panorama, doručak, obilazak Rezervata čamcem, dva obroka u prirodi).

Svoje mesto možete rezervisati uplatom na račun Fondacije, br. 325-9500900016839-20, sa naznakom “za izlet na Uvac” ili u kancelariji Fondacije za zaštitu ptica grabljivica (Bulevar Despota Stefana 142, Beograd), četvrtkom od 12 do 15 sati.

Na raspolaganju vam je i kontakt Fondacije… »

27. jula 2019. godine posetili smo Kresnu klisuru i “Fondaciju za divlju floru i faunu – FWFF” u Bugarskoj. Zahvaljujući našem prijatelju Hristu Peshevu iz “Fund for Wild Flora and Fauna – FWFF” obišli smo Centar za divlje životinje u mestu Rakitna kod Blagojevgrada. Takođe i centar za prihvat supova kao i hranilište.

Kuriozitet je da smo videli belogavog supa koji je uhvaćen i markiran plavom krilnom oznakom “12”, 3.7.2019. godine u Kresnoj klisuri, da bismo ga potom 30.07.2019. godine zabeležili na Uvcu, uz pomoć video nadzora na hranilištu Rastoke.

3.7.2019, Kresna klisura (Hristo Peshev):

30.07.2019, hranilište na Uvcu (video nadzor):

Zabeležili smo i beloglavog supa sa oznakom “T20”, koji je 31.07.2019. viđen na hranilištu Rastoke na Uvcu uz pomoć video nadzora.

27.07.2019, Kresna klisura (Hristo Peshev):

31.07.2019, Uvac, hranilište Rastoke (video nadzor):

Sve ovo jasno pokazuje da beloglavi supovi ne poznaju granice i da ako želimo da radimo uspešno na njhovoj zaštiti nužna je saradnja celog regiona.

Još jednom se zahvaljujemo Hristu Peshevu i uvereni smo da ćemo nastaviti uspešnu saradnju, a na dobrobit lešinara celog Balkana! Vidimo se na Uvcu, 7.9.2019. godine kada obeležavamo Međunarodni dan zaštite lešinara!

Uspešno je završen 34. popis mladunaca beloglavog supa u Srbiji. Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, zajedno sa Fondacijom za zaštitu ptica grabljivica i njenim saradnicima, uz podršku JP “Rezervat Uvac” d.o.o. i njegovih rendžera je popisao uspešna gnezda beloglavog supa u 2019. godini. Prema preliminarnim rezultatima ove godine će poleteti preko 170 mladunaca, što potvrđuje da Srbija ima najveću populaciju ove ugrožene vrste na Balkanu. Porast broja parova koji nisu uspeli da izvedu mladunce ukazuje i na potencijal da se beloglavi sup proširi i naseli i u druge krajeve, odakle se ova vrsta povukla pre više od 70 godina, kao što je Stara planina u istočnoj Srbiji.

Nažalost, najduži monitoring jedne vrste koji se sprovodi u Srbiji uvek je neizvestan do poslednjeg trenutka zbog nestalnog finansiranja svake godine. Sredstva za monitoring i kad se dobiju, najčešće se dodele na kraju sezone gnežđenja, pa je uobičajena “trka” da se popis završi pre poletanja mladunaca sa gnezda. Tako je bilo i ove godine. Ovih dana mladunci poleću sa gnezda i preko 90% njih će poći na duga lutanja gde ih čeka neizvesna sudbina. Retko koji od njih će naići u nevolji na dobre ljude, koji mogu da im pomognu, kao što je Dobrila imala sreće. Nadamo se da će država podržati ove, decenijske napore i obezbediti redovan i pravovremeni izvor finasiranja ovog programa, koji je pokazao najbolje rezultate na Balkanu.

Priča o Dobrili i njenom srećnom povratku u Srbiju nas je podsetila na još jednog našeg beloglavog supa, “Sadama”, koga smo spašavali pre godinu dana iz Iraka. Sledi priča o tome šta se sve tada dešavalo –

… poslednjeg dana marta 2018. godine u Fondaciju za zaštitu ptica grabljivica stigao je poziv iz grada Aldiuania, u oblasti Al Qadisiyyah Governarate, u centralnom Iraku. Na arapskom jeziku, nepoznati ljudi pokušavali su nešto da kažu. Uz pomoć kolege – istraživača Nabila Ghalawnjija, uspeli smo da se sporazumemo. U prvi mah smo mislili da grešimo, ali na sveopšte iznenađenje saznali smo da je jedan naš obeleženi beloglavi sup, sa krilnim markerom “14” uhvaćen od strane Iračana. Oni su smatrali da ptica pripada osobi čiji je kontakt napisan na markeru i tražili (ni manje, ni više nego) „otkup“?! Ubrzo su poslali i fotografije ptice na kojima su se jasno videle naše oznake: metalni prsten ”700765”, plastični prsten “SA2” i krilni marker br. “14”, na kome se nalaze kontakt podaci Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i dr Saše Marinkovića. A otuda i poziv.

Uprkos našim naporima da im objasnimo da ta ptica ne pripada Saši, a da podaci na markeru služe kao kontakt za razmenu informacija u naučnom praćenju ptica, kao i da ptica pripada Republici Srbiji, da nije “sokolarska”, već lešinar koji ne lovi i hrani se isključivo lešinama i da su obavezni da obaveste njihove nadležne organe… to se ipak nije desilo! Iračani su želeli da se cenjkaju i postignu što bolju cenu, tvrdeći da već imaju ponude kupaca.

Sadam kod “otmičara” u Iraku, mart 2018. godine

A ko je zapravo glavni junak ove priče?
Mladi beloglavi sup, sa krilnom oznakom „14“ izlegao se na proleće 2017. godine i markiran je 6. juna, tik ispod gnezda u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”, u akciji Tima za markiranje Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, u saradnji sa alpinističko-speleološkim klubovima i rendžerima, a sa dozvolom nadležnog Ministarstva.

Markiranje Sadama, 6. juna 2017. godine na Uvcu

Karakteristika mladih supova je da nakon što napuste gnezda, jedan broj migrira na velike udaljenosti, često ka Bliskom istoku. Prema našim podacima taj broj se kreće od 45% do, u poslednje vreme, čak svih 100% izleglih ptica. Tako su naši supovi tokom lutanja beleženi u dvadesetak zemalja. Rekorder po udaljenosti, za šta imamo podatak je „Alibaba“ sa 3450 km. Odmah za njim je i junak naše priče, Sadam, koji je doleteo do centralnog Iraka prevalivši 2500 km, gde je imao nesreću da bude uhvaćen. Ne znamo kako je uhvaćen. Moguće je da je samo zbog iscrpljenosti i neiskustva dospeo u ruke „otmičara“. Uz njega na fotografiji je bio još jedan sup, bez ikakvih oznaka, koji je uhvaćen u isto vreme na istom lokalitetu, pa je vrlo verovatno da je i ta ptica naša. Supovi iz istih kolonija često lete zajedno. Fondacija markira oko 10% populacije izleglih supova na Uvcu svake godine, tako da je većina ptica nemarkirana.

Sadam i još jedan “nemarkirani” sup

Kako se radi o strogo zaštićenoj vrsti i našem prirodnom dobru o kojem se staraju državni organi Republike Srbije i jasnom protivpravnom hvatanju i držanju ugrožene vrste ptica, odmah smo kontaktirali naše Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo inostranih poslova, našu ambasadu u Iraku i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Iako su nade bile male, jer se radi o državi u poluratnom stanju, a otmičari su već rekli da imaju zainteresovane kupce, odlučili smo da ipak pokušamo sve da ga spasimo. Državni organi su, po zakonu, staraoci naših zaštićenih prirodnih dobara i dužni su da reaguju. I nisu nas izneverili! Naš privremeni otpravnik poslova u Iraku g. Dejan Perišić je kontaktirao Ministarstvo inostranih poslova Iraka i obavestio ih o svemu. Kontaktirana je i policija u mestu odakle su zvali otmičari.

Vreme je prolazilo, mi smo pomalo gubili nadu, ali nismo sedeli skrštenih ruku. I dalje smo tražili, pisali, svima za koga smo mislili da može da pomogne. Obavestili smo čak i američku i englesku ambasadu u Iraku, kao i više organizacija koje se bave zaštitom ptica.

Baš kao i što je prvi poziv bio iznenađujući, na sličan način smo došli do informacije da je naša ptica pronađena i da se nalazi kod Omara Al-Sheikhly, aktiviste za zaštitu ptica. Naime, Iračanin koji je uspeo da pronađe pticu i preuzme od „otmičara“ je kontaktirao mađarski i ruski centar za markiranje, koji su ga uputili na Izraelce. Oni, pak, odlično poznaju naše ptice, koje često lete do Izraela, pa su kontaktirali Fondaciju i ubrzo smo pričali sa ljubaznim Omarom. Poslao nam je i fotografije, na kojima se vidi da je Sadam sasvim dobro i sposoban za let.

Sadam u sigurnim rukama

25. maja, dva meseca nakon hvatanja, u prisustvu predstavnika Ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine Iraka Sadam je protresao krila i uspešno odleteo, a mi smo dobili snimke tog događaja sa Nacionalne televizije Iraka.

Prema našim podacima oko 62% mladih supova koje lutaju se uspešno vrate u zavičajnu koloniju i tu se nagnezde. Nadali smo se da će i Sadam biti među njima, ali, nažalost, nije! Krajem jula 2018. godine dobili smo informaciju od kolega iz Rusije da su pronađeni ostaci ptice sa našim oznakama na Kakvazu. Fotografije su bile neumoljive, radilo se o našem Sadamu koji je stradao od elektrokucije na dalekovodu, oko 1500 km daleko od mesta puštanja. Nalazio se na migratornoj ruti ka Srbiji, koja vodi preko Kavkaza. Prema rečima ruskih kolega pored njega je bilo još supova sa sličnim oznakama, koje su nastavile srećno put (verovatno) ka Srbiji.

Mesto gde je stradao Sadam

i krilni marker, plastični i metalni prsten

Ovaj nesvakidašnji događaj je pokazao nekoliko stvari. Značaj markiranja supova i međunarodne saradnje na zaštiti ugroženih vrsta. Potrebu za daljim obeležavanjem supova, ali i na veće uključivanje savremenih tehnologija, kao što je satelitska telemetrija, što je odavno standard u Evropi. Priča o Uvcu i beloglavim supovima je prevazišla nacionalne okvire. Populacija supova je povećana 12 puta u odnosu na devedesete godine prošlog veka i to jeste veoma uspešna priča. Međutim, kapacitet jednog hranilišta na Uvcu je već na maksimumu i kompeticija je velika. Starije ptice potiskuju mlađe, koje sve češće lutaju u potrazi za novim prostorom, gde će se hraniti i gnezditi. Prosto nas upućuju na naredni korak koji je hitno potrebno uraditi.
Sadama smo iz ruku otmičara spasili zahvaljujući pravovremenoj reakciji državnih organa Srbije, Iraka, pa i sreći, ali mi treba da unapredimo mere aktivne zaštite sistematski ovde, širom Srbije, kako bismo stvorili uslove koji će omogućiti supovima da ostaju i manje lutaju. Nova hranilišta su neophodnost, a povoljnih mesta i hrane ima više nego dovoljno.

Uprkos tužnom kraju priče o Sadamu, zahvaljujemo se iračkim i našim državnim organima, Omaru Al-Sheikhly, g. Dejanu Perišiću i svima koji su pokazali da je moguće uspešno sarađivati na zaštiti ugroženih vrsta. Pomogli smo Sadamu da dobije novu šansu dok je bio u rukama “otmičara”. Nažalost, stradao je od elektrokucije što i jeste jedan od vodećih uzroka ugroženosti lešinara.

PS. Da spomenemo i beloglavog supa Kerema, koji se našao u nevolji u Istanbulu i srećno spašen. Više o tome – ovde… ».

Naša Dobrila, koju pratimo pomoću satelitskog odašiljača (više o tome možete pročitati ovde… »), nekoliko dana se nalazila u Bosni i Hercegovini. Sa Uvca je za par sati preletela preko Zlatibora, Tare (Zaovine), do blizu Sarajeva, a potom na jug do Foče, gde je provela prvu noć sa druge strane Drine. Sledeću noć je provela u kanjonu Neretve, da bi se zatim prebacila na najveći greben Dinarida kod Bradine. Naredne dve noći je provela u blizini Sarajeva. Neke zanimljivosti su:
– Dobrila je za za samo par sati preletela 160 km i to sa pauzom.
– Najviša zabeležena visina je 2564 mnv, što je ujedno najviša zabeležena visina sa satelitskim odašiljačem.
– Najveća zabeležena brzina kretanja je 72 km/h.

Dobrila se vratila na Uvac i sada normalno posećuje hranilište i boravi u blizini svog gnezda.
GPS log kretanje Dobrile:

Dobrila na Uvcu, 1.6.2019.

I druga smena Tima za markiranje supova Fondacije za zaštitu ptica grabljivica je odradila posao od 7. do 9.6.2019. godine! Time je ovogodišnje markiranje mladunaca beloglavih supova u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac” uspešno završeno. Sada nam predstoji analiza i aktivnosti na unapređenju markiranja i naravno praćenje kretanja obeleženih supova. Ukupan broj markiranih ptica tokom ove sezone je 13. Međutim, penjači su se popeli na daleko više gnezda, ali su ona bila prazna iako se radi o gnezdima koja supovi već godinama koriste.

II smena na markiranju beloglavih supova, 2019, zajedno sa snimateljima i gostima.

Kao i uvek, imali smo podršku JP “Rezervat Uvac”, Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, penjača iz ASAK-a, dok je u prvoj smeni učestvovao i Speleološki klub “Ponir” iz Banja Luke. Pratio nas je i tim snimatelja, pa očekujemo uskoro jedinstvene snimke sa ove akcije. Markiranju su prisustvovali gosti: Jožef Gergelj, koji je do sada tri puta osvojio prvu nagradu na našem konkursu na najbolju fotografiju, Ištvan Balog, te dr Goran Sušić, predsednik „Grifon – udruge za zaštitu ptica grabljivica“ iz Hrvatske, organizacije sa kojom Fondacija ima blisku saradnju.

U galeriji možete videti pojedine scene sa markiranja tokom II smene.

Jedan od ranije markiranih supova – “39”

Zahvaljujemo se svima na podršci i sjajnoj saradnji tokom markiranja. Nastavljamo da radimo na praćenju obeleženih beloglavih supova i njihovoj aktivnoj zaštiti.

25.05.2019. nakon višemesečnih napora konačno smo Dobrilu pustili na slobodu u njeno matično jato na Uvcu.

Priča o Dobrili počinje od juna meseca prošle godine kada je Tim za markiranje supova Fondacije za zaštitu ptica grabljivica markirao odmah iznad gnezda na Uvcu. Budući da je tokom markiranja bila začuđujuće mirna i “dobra”, dobila je ime “Dobrila”. Više o tome na stranici OVDE…»

12.12.2018. godine Dobrila je pronađena iznemogla na granici Turske i Sirije. Spasili su je graničari i Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva Turske je smestilo u rehabilitacioni centar u Urfi, o čemu je g. Burak iz Ministarstva obavestio Fondaciju. Dobrila je oporavljena i puštena na slobodu, kako i nalažu međunarodne konvencije i sporazumi. Međutim, nije se snašla, pa je u više navrata nalažena iscrpljena ili se vraćala do ljudi.

Kada je postalo jasno da nije sposobna sama da se vrati, niti prilagodi novom okruženju, odlučeno je da se na Uvac, gde je njeno matično jato, vrati – avionom. Započeo je dugotrajni proces pribavljanja neophodnih dozvola, kao i prikupljanje novčanih sredstava od strane građana – donatora. Kako se priča širila, za ceo slučaj se zainteresovala turska ambasada i “Turkish Cargo”, koji je ponudio da osigura celokupan prevoz. Tada su novčana sredstva koja su prikupljena (47 uplata i ukupno 140.950 RSD) preusmerena za kupovinu satelitskog odašiljača, čija je uloga da je pratimo u realnom vremenu i pomognemo ukoliko zatreba.

Transport Dobrile od aerodroma “Nikola Tesla” u Beogradu ka Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”

12.04.2019. godine Dobrila je prevezena avionom u Srbiju i dočekana od strane turskog ambasadora g. Tanžu Bilgiča, ministra g. Gorana Trivana, čuvara iz rezervata Uvac, predstavnika Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i brojnih TV ekipa i novinara. Prevežena je u volijeru Centra za prihvat supova na Uvcu, gde je bila na prilagođavanju do 25.05.2019. godine, kada je svečano puštena na slobodu preko puta hranilišta Rastoke i ne tako daleko od gnezda gde se izlegla pre samo godinu dana i gde smo je markirali. Nakon početne zbunjenosti, lepo je poletela, uhvatila termal i podigla se na 2000 mnv. Kretala se brzinom od 54 km/h (prema podacima sa GPS praćenja). O svemu je turska televizijska ekipa snimila film, koji sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo.

U Galeriji možete videti pojedine detalje sa puštanja Dobrile.

Zahvaljujemo se svima koji su pomogli ovu akciju i omogućili da se Dobrila dopremi u svoju matičnu zemlju: “Turkish Cargo”-u, ambasadoru g. Tanžu Bilgiču, Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva Turske, ministru g. Goranu Trivanu, te našim institucijama Ministarstvu zaštite životne sredine, Zavodu za zaštitu prirode, CITES kancelariji, JP “Rezervat Uvac”, Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković”. Posebno hvala građanima koji su uplatili donaciju! Nadamo se da će se Dobrila brzo uklopiti u svoje (staro) okruženje.

Prvih 24h kretanja Dobrile

Poštovani prijatelji,
veliko nam je zadovoljstvo da vas pozovemo da prisustvujete puštanju Dobrile na slobodu, u njeno matično jato u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”. Nažalost, zbog nedovoljnog broja prijavljenih ljudi nismo u mogućnosti da organizujemo prevoz. Puštanje Dobrile se planira u subotu, 25. maja 2019. godine od 12 sati i ukoliko ste u mogućnosti da dođete na Uvac, dobrodošli ste!

Na sajtu imate puno informacija u vezi Dobrile, od markiranja na Uvcu, njenog spašavanja u Turskoj, transporta u Srbiju i konačno je u subotu, 25.05.2019. došao trenutak da je pustimo u njeno matično jato. Dobrila je sada u Centru za prihvat supova na Uvcu, biće opremljena satelitskim odašiljačem, kako bismo mogli da je pratimo i reagujemo u slučaju da joj je potrebna pomoć. Ukoliko su vam potrebne još neke informacije ovde je kontakt Fondacije… »