Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) je najveći orao Evrope, a Beograd jedan od retkih velikih gradova koji, gotovo u centru grada, ima njegovo gnezdo! Od 2009. godine belorepan se gnezdi na Velikom ratnom ostrvu i Fondacija za zaštitu ptica grabljivica pomno prati ovaj par.

Na žalost, do sada nismo uspeli da primenimo satelitsku telemetriju na ovu vrstu, iako bi nam ona omogućila da imamo pouzdana saznanja o tome kuda se kreću mladi beogradski orlovi kada napuste gnezdo, gde se hrane, noće, mesto gde će se gnezditi, kao i da im pomognemo u slučaju da se nađu u neprilici. To sada želimo da promenimo.

Snimak sa video nadzora gnezda belorepana na VRO pre nekoliko godina.

Par orlova belorepana na VRO najčešće ima dva jajeta u gnezdu i to od oko 10 februara. Naša je namera da ove godine postavimo odašiljače na oba mladunca. Jedan odašiljač je već obezbedio Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda. Drugi pokušavamo da nabavimo uz pomoć vas – naših dragih sugrađana. Satelitski odašiljač sa svim dodatnim troškovima košta 160.000,00 RSD. Ukoliko imate mogućnosti i prepoznajete značaj “ove priče” na raspolaganju Vam je žiro-račun… » Fondacije (sa naznakom: “Za beogradskog orla”). Hvala.

– Instrukcije za uplatu… EUR»
– Instrukcije za uplatu… USD»

Beogradski mladunci orla belorepana na VRO, 2020. godine (foto Saša Preradović)

Poznato je da smo pre par godina imali čak i video nadzor gnezda na VRO koji je ostvaren u saradnji sa JKP “Zelenilo Beograd”. Bilo je pravo zadovoljstvo “on line” posmatrati kako roditelji podižu svoje potomstvo. Nadamo se da ćemo opet uspeti da zajedno sa JKP “Zelenilo Beograd” postavimo i video nadzor i time, uz satelitsku telemetriju, primenimo sve mere savremenog monitoringa.

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je krajem 2020. godine dobila laskavo priznanje za svoj višedecenijski rad. Sertifikat “Pouzdane organizacije” dodeljen je od strane “CompanyWall business”.

– Sertfikat “Pouzdana organizacija”

I dalje svakodnevno pratimo našu Ognjenku, mladu ženku orla zmijara u Africi. Prošlo je već tri meseca kako “zimuje” u Sudanu i Čadu.

25.01.2021. godine njena trenutna pozicija je – Čad. Za 92 dana preletela je 4778 km ili prosečno 51,93 km/na dan. Najviša zabeležena visina leta je 3343 mnv, ali se samo nekoliko puta podizala toliko visoko. Uglavnom je sve vreme ispod 2000 mnv. Najveća zabeležena brzina leta je čak 101 km/h.

3 meseca “zimovanja” Ognjenke, 25.10.2020-25.01.2021. godine

O Ognjenki, jesenjoj migraciji opšrinije informacije na stranici … »

O programu satelitske telemetrije Fondacije za zaštitu ptica grabljivica možete saznati ovde… »

Ognjenka, foto M. Vučanović

Sredinom decembra prošle godine pokrenuli smo proceduru za vraćanje Luke u zemlju porekla – Srbiju (vest…). Na žalost, u međuvremenu, zatekla nas je vest da je Luka uginuo u volijeri u Blagaju. Uzrok još uvek nije poznat. Evo saopštenja naših kolega iz Eko centra Blagaj, kojima se zahvaljujemo na saradnji:

“Poštovani,

ovim putem želimo da Vas obavijestimo da je Bjeloglavi Sup Luka uginuo u Eko centru Blagaj.
Bjeloglavi sup Luka je u maju 2020. godine nakon poziva lokalnog veterinara iz Olova prebačen u kavez za Bjeloglave supove u Eko centar Blagaj gdje su članovi Omladinskog kluba Novi val radili na oporavku ptice uz koordinaciju sa kolegama iz Srbije -Fondacija za zaštitu ptica grabljivica.

Nakon 5 mjeseci oporavka u Eko centru Blagaj, članovi udruženja su 5. septembra 2020. godine povodom međunarodnog dana lešinara pokušali pustiti Luku u prirodu. Nažalost, neuspješno puštanje vraća Luku u kavez, gdje ostaje na daljnjem posmatranju i oporavku.

U periodu mjeseca septembra, Luka je dobija epileptične napade koji su trajali 7 dana gdje smo u saradnji sa Veterinarskom stanicom Mostar, Fondacijom za zaštitu ptica grabljivica, kao i veterinarima iz Republike Srbije bili u stalnoj komunikaciji. Za uspješan oporavak je bilo potrebno 2 mjeseca.

U međuvremenu, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica pokrenula je inicijativu za transport Luke u Republiku Srbiju gdje se čekao CITES dokument Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa.

Trenutno se radi dodatna dokumentacija kako bi se uginula jedinka prebacila u Republiku Srbiju, s ciljem patoloških i toksikoloških analiza.

O nesretnom slučaju je obaviještena Policijska uprava Buna, Veterinarska stanica Mostar i Federalni inspektor zaštite prirode.
Ovim putem želimo da se zahvalimo svima koji su nam pomagali kroz cjelokupni proces rehabilitacije i puštanja ove ugrožene vrste koja nažalost nije dočekala svoj „let“.

Više informacija na www.novival.info”

Beloglavi sup Luka je jedan od supova koji je opremljen satelitskim odašiljačem, a koga je finansiralo Ministarstvo zaštite životne sredine kroz projekat: “Upravljanje populacijom beloglavog supa u SRP “Klisura reke Trešnjica i “Uvac”. Luka je pronađen iznemogao u blizini ušća reke Trešnjice u Drinu 27.10.2019. godine. Pušten je 20.03.2020. u Specijalnom rezervatu prirode “Klisura reke Trešnjica”.

Luka, foto Saša Malezić

Praćenjem smo ustanovili da nešto nije uredu sa Lukom. Budući da se nalazio u Bosni i Hercegovini, zamolili smo kolege iz Omladinskog kluba “Novi Val” iz Blagaja da potraže Luku u blizini Olova, gde smo ga locirali. Akcija je uspela i Luka se našao u uslovnom kavezu na Blagaju, što je svakako lep primer saradnje na Balkanu u zaštiti ugroženih vrsta.
Za Međunarodni dan lešinara, 6. septembra 2020. godine pokušano je puštanje Luke, ali je ono bilo bezuspešno. Zbog toga je Fondacija pokrenula aktivnosti za povratak ptice u Srbiju. Po povratku biće u kavezu sa drugim supovima na Uvcu, što će mu pomoći u resocijalizaciji, jer je već godinu dana u socijalnoj izolaciji, odvojen od drugih ptica. Supovi su društvene ptice i ako se ne uklope u jato osuđeni su na propast.

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” je podneo zahtev za CITES dozvolu. Ovo je peti beloglavi sup koga vraćamo u zemlju porekla Srbiju. Pre Luke bili su to: Njegoš i Lala iz Crne Gore, Uroš Nejaki iz Poljske i Dobrila iz Turske. Međunarodna saradnja je neophodna u zaštiti ove ptice koja ne zna za granice.

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je uvela video nadzor veoma važnog hranilišta za beloglave supove u Specijalnom rezervatu prirode “Klisura reke Trešnjica” i time ga uključila u nadzor hranilišta koja imaju ovakav način kontrole. Nadzor je uveden kao jedan od rezultata aktivnosti na projekatu: “Upravljanje populacijom beloglavog supa (Gyps fulvus) u Specijalnim rezervatima prirode: “Klisura reke Trešnjice” i “Uvac” primenom programa markiranja i monitoringa korišćenjem satelitske tehnologije i videonadzora, 2019.” – Link… »

Monitoring gnezdećih parova u Trešnjici traje još od 1980. godine. Nakon trovanja, brojnost aktivnih gnezda se 1995. godine svela na samo jedno, kad je i proglašen Specijalni rezervat prirode. Kolonija se potom oporavila, ali brojnost nije prelazila 16 aktivnih parova. Hranilište na Trešnjici je otvoreno 1989. godine i još uvek je aktivno.

Pored satelitske telemetrije , video nadzor hranilišta i mesta okupljanja predstavlja najefikasniji način prikupljanja podataka u cilju planiranja daljih mera aktivne zaštite. Do nedavno ga nismo imali na Trešnjici, pa donekle ni tačan uvid o tome u kojoj meri beloglavi supovi posećuju hranilište, koja je starosna struktura ptica koje ga koriste, da li se pojavljuju i jedinke koje smo markirali na Uvcu, itd. Važna informacija je i koje sve životinje “koriste” ovo hranilište te planiranje količina hrane koja treba da se iznosi u različitim periodima godine.

Veoma brzo smo ustanovili da je hranilište na Trešnjici veoma posećeno. Obično dolazi jato od dvadeset do trideset ptica. Pored supova i, naravno, brojnih gavranova, pojavljuje se i par odraslih orlova belorepana, ali i lisice, šakali, jazavac, pa čak i medved.

Zabeležen je i ovogodišnji sup koji je markiran na gnezdu na Uvcu krajem maja sa krilnom oznakom “12” od strane Tima za markiranje supova Fondacije. Dobio je ime “Trešnjica”.

Trešnjica

O markiranju supova 2020. godine – ovde… »

Nakon više od dve godine satelitskog praćenja našeg beloglavog supa Zlatara, nažalost, stižu nam loše vesti. Zlatar je stradao u Grčkoj!

Do skora je krstario celim Balkanom (više o tome ovde… »), jedno vreme je čak proveo na Alpima, da bi se pre oko mesec dana spustio do kolonije supova u Grčkoj.

06.11.2020. godine uočili smo da imamo “urgentnu situaciju”, kada smo primetili da je temperatura koju pokazuje odašiljač naglo pala i da se uređaj nalazi u neprirodnom položaju. Odmah je lociran kod “veštačkog bazena” na planini u Grčkoj. Hitno smo obavestili kolege iz Grčke, kao i Bugarske, sa kojima zajednički nadziremo beloglave supove u programu “detektiva za otkrivanje trovanja” na Balkanu.

Kolege iz Grčke su reagovale munjevito! U roku od dva sata su već bili na lokaciji, ali je, nažalost, za Zlatara bilo kasno. Ptica se nalazila u vodi, uginula.

Stradali Zlatar u Grčkoj, 06.11.2020.

Ostaci beloglavog supa su odneti na obdukciju u Atinu. Još uvek sa sigurnošću ne znamo koji je uzrok uginuća, ali je pre pet dana u tom regionu zabeleženo trovanje supa sa bugarskim odašiljačem, Kelly. Zbog toga postoji osnovana sumnja da je i Zlatar otrovan. Ipak, saćekaćemo rezultate toksikološke analize nadležnih institucija u Grčkoj.

Bez obzira na vest, koja nas je sve potresla, pokazalo se da je ostvarena odlična saradnja i brza komunikacija sa kolegama iz Bugarske i Grčke u vezi nadzora supova u programu satelitske telemetrije, što je od ključnog značaja za dalji rad na zaštiti lešinara, ali i drugih vrsta koje su ugrožene kako nelegalnim trovanjima tako i drugim faktorima zbog kojih stradaju. Sigurno je da veliki broj naših supova strada kada napuste Uvac, a koliki je taj broj tačno možemo samo da pretpostavljamo. Naše aktivnosti su usmerene na eliminisanju rizika i smanjenju mortaliteta, ovih, ugroženih vrsta.

O Zlataru u programu satelitske telemetrije možete pročitati ovde … »

“Čuveni” snimak puštanja Zlatara na Uvcu, posle oporavka u Prihvatnom centru, početkom septembra 2018. godine tokom obeležavanja “Međunarodnog dana zaštite lešinara 2018.”… ».

Objavljivanjem u “Službenom glasniku RS” br. 128 od 26. oktobra 2020. godine stupila je na snagu odluka – naredba o određivanju uslovno zabranjenih zona LY R10 Uvac, LY R11 Trešnjica i LY R12 Mileševka za sve civilne vazduhoplove i bespilotne letelice!

Izvor: “Službeni glasnik RS” br. 128 od 26. oktobra 2020. godine.

Prema Zakonu o vazdušnom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 73/2010, 57/2011, 93/2012, 45/2015, 66/2015 – dr. zakon, 83/2018 i 9/2020) “uslovno zabranjena zona” je deo vazdušnog prostora u kome se letenje vazduhoplova odvija prema unapred određenim uslovima, a oni su u ovom slučaju utvrđeni navedenom naredbom i veoma su strogi. U praksi to znači da nijedan civilni vazduhoplov ne sme da preleće utvrđene zone bez ispunjavanja SVIH uslova iz naredbe.

Ovo je rezultat višegodišnje kampanje da se dođe do ovakve zabrane, koja je kulminirala u avgustu 2020. godine. Više o tome možete pročitati ovde… »

Zahvaljujemo se svima koji su podržali zahtev državnim organima da donesu ovakvu odluku. Pozivamo nadležne službe da odluku dosledno sprovode kako to propisi nalažu, a Kontrolu letenja Srbije da nadzire prostor koji je pod uslovnom zabranom.