IZVEŠTAJ 2020. godine
Na osnovu pouzdanih nalaza o prisutnosti manje gnezdeće populacije modrovrana (Coracias garrulus) u više naselja južno od Beograda, a koja je nekada bila brojna, osmišljen je „Program oporavka populacije modrovrane (Coracias garrulus) u Šumadiji”.
Ideja o primeni mera aktivne zaštite na ovom prostoru postoji godinama, ali je prisutna i prilična nedoumica oko glavnih ugrožavajućih faktora. Modrovrane se gnezde u dupljama i prilikom obilaska terena uočeno je dosta šumaraka i usamljenih stabala sa prirodnim dupljama. Moguće je da one nisu odgovarajuće ili da ih zauzima neka druga vrsta pre nego što se modrovrane vrate sa seobe. Možda je uzrok ovako maloj brojnosti promena namene i fragmentacija staništa, slabljenje hranidbene baze, neumerena upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi, uznemiravanje ili sve to zajedno. Jedini način da se pokuša sa podrškom modrovrani je bio da se postavi određen broj veštačkih duplji i proveri da li ih one prihvataju, u kom broju, te da se, ako se metodologija pokaže uspešnom, narednih godina organizuje masovnija primena i time potencijalno ojača gnezdeća populacija, a možda i proširi distribucija rasprostranjenja u Šumadiji. Ovo omogućava i da se prati i kontroliše populacija, ali i primene druge mere zaštite. Sve bi, naravno, pratilo uključivanje lokalne zajednice, učešće medija, edukacija stanovništva.
Foto Saša Preradović
Postavljanje veštačkih duplji – kućica je započeto 2015. godine i to na drveće. Samu akciju su pokrenuli članovi Lige za ornitološku akciju Srbije, uz podršku Prirodnjačkog muzeja i Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“. Postavljeno je 14 kućica i, na žalost, pokazalo se da modovrane ne prihvataju kućice na drveću. Te i naredne godine je bilo više različitih vrsta u kućicama, poput velikih senica, ćukova, ali ne i modrovrana.
2017. godine je osmišljen nešto drugačiji pristup programu naseljavanja i u selu Beljina kod Barajeva po prvi put je postavljena kućica na električnu banderu i to na mestu gde su one redovno viđane. Iste godine tu je bilo prvo leglo modrovrana sa 4 jaja. Na žalost, leglo je propalo, jer je odrasla jedinka stradala. Jaja i ostaci modrovrane su dostavljeni u Prirodnjački muzej u Beogradu, u skladu sa zakonom.
2018. godine postavljene su još dve kućice na električne bandere na istom lokalitetu i to se opet pokazalo kao uspešno. U jednoj od njih je bilo uspešno leglo modrovrana i tada je prstenovano 5 mladunaca, po prvi put južno od Save i Dunava. Postalo je očigledno da modrovrane prihvataju kućice na banderama i da je ovo pravi put za dalji rad.
2019. godine Fondacija za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda je pokrenula nastavak programa i postavljene su još dve na isti način. Uspeh je bio još bolji i te godine su bila uspešna još dva legla i prstenovano je ukupno 9 mladunaca.
Kako bi se nastavilo sa pozitivnim trendom, 2020. godine je planirana nešto masovnija primena navedenih aktivnih mera zaštite. Međutim, uvođenje vanrednog stanja u zemlji, zbog pandemije virusa korona je donekle usporilo sam proces. Uprkos tome, uspeli smo da napravimo i postavimo još 4 kućice, da popravimo dve oštećene i ukupan broj aktivnih kućica na električnim stubovima dovedemo na 8, na dva lokaliteta u okolini Barajeva. Nakon toga usledila je i kontrola kućica uz već standardnu proceduru prestenovanja ptica, uzimanja morfometrijskih podataka, monitoringa, itd.
Navedene aktivnosti tokom 2020. godine su se odvijale na sledeći način:
– Februar: rekognosciranje terena i plan postavljanja kućica.
– Mart: pribavljen je neophodan materijal, alat, napravljene su, kompletirane i obeležene kućice.
– April: obilazak terena, popravka postojećih kućica, obeležavanje, čišćenje, kao i nalaz legla šumske sove (Strix aluco) u jednoj od njih. Tri mladunca su prstenovana.
Mladunci šumske sove (S. aluco), 22.04.2020, foto Z. Karić
– Maj: Tokom ovog meseca teren je obiđen u više navrata i uočeno da se 3 para modrovrana nalaze kod kućica. Nismo ih obilazili, da ne bi došlo do uznemiravanja koje je moguće u tom periodu gnežđenja.
Odrasla modrovrana kod kućice, maj 2020. godine, foto Z. Karić
U periodu juni – avgust u više navrata je obiđen teren, prstenovano je 7 mladunaca modrovrana i 4 ćuka.
Ako pogledamo nekoliko godina u nazad situacija je sledeća:
– 2015. i 2016. godine nije bilo legla modrovrana u kućicama. 2015. je započeto postavljanje kućica na drveće. Postavljeno je 14 kućica i pokazalo se da modovrane ne prihvataju kućice na drveću. Bilo je više različitih vrsta u kućicama, poput velikih senica, ćukova, ali ne i modrovrana. Kućice na drveću se slabo obilaze, zarasle su i jedan broj je već oštećen.
– 2017. godine je bilo prvo (neuspešno) leglo modrovrane u kućici. Te godine je prvi put postavljena kućica na električnu banderu i iste godine je tu je bilo prvo leglo modrovrana sa 4 jaja. Na žalost, leglo je propalo, jer je odrasla jedinka stradala.
– 2018. godine je bilo jedno uspešno leglo modrovrane i tada je prstenovano 5 mladunaca. Postavljena je još jedna kućica na električnu banderu na istom lokalitetu. Dakle, ukupno je bilo 2 kućice i u jednoj od njih je bilo uspešno leglo modrovrana.
– 2019. godine je bilo 2 uspešna legla modrovrane sa ukupno 9 prstenovanih mladunaca. Postavljene su još 2 kućice na isti način. Iz 4 kućice imali smo 2 legla.
– 2020. godine je bilo 4 legla modrovrane, 2 uspešna, 2 ne, sa ukupno 7 prstenovanih mladunaca. Postavljeno je još 4 kućica i ukupan broj kućica je bio 8.
Sve ovo jasno pokazuje da su veštačke duplje – kućice za modrovrane itekako korisne i da masovnijom primenom ove metodologije možemo da ih vratimo na ovo područje, pa i šire, baš kao što je urađeno i u Vojvodini.
U Beogradu, 26.09.2020. godine
Zoran Karić