Danas, 27.09.2020. godine oko 10:00, mlada ženka orla zmijara koja je dobila ime Ognjenka je krenula na seobu! Preletela je nešto više od 200 km. Najveća zabeležena visina je 1513 mnv, a brzina kretanja 93 km/h. Poželimo joj srećan put, zimovanje i povratak!

Ptica se izlegla na Vršačkim planinama ove godine i u programu je satelitske telemetrije od 29.07.2020. godine. Satelitski odašiljač kojim je orao opremljen rezultat je dobre saradnje Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, upravljača PIO “Vršačke planine” i Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, a na osnovu dozvole Ministarstva zaštite životne sredine. Odašiljač je finansiralo preduzeće “Telekom Srbija” a.d. Beograd.

IZVEŠTAJ 2020. godine

Na osnovu pouzdanih nalaza o prisutnosti manje gnezdeće populacije modrovrana (Coracias garrulus) u više naselja južno od Beograda, a koja je nekada bila brojna, osmišljen je „Program oporavka populacije modrovrane (Coracias garrulus) u Šumadiji”.

Ideja o primeni mera aktivne zaštite na ovom prostoru postoji godinama, ali je prisutna i prilična nedoumica oko glavnih ugrožavajućih faktora. Modrovrane se gnezde u dupljama i prilikom obilaska terena uočeno je dosta šumaraka i usamljenih stabala sa prirodnim dupljama. Moguće je da one nisu odgovarajuće ili da ih zauzima neka druga vrsta pre nego što se modrovrane vrate sa seobe. Možda je uzrok ovako maloj brojnosti promena namene i fragmentacija staništa, slabljenje hranidbene baze, neumerena upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi, uznemiravanje ili sve to zajedno. Jedini način da se pokuša sa podrškom modrovrani je bio da se postavi određen broj veštačkih duplji i proveri da li ih one prihvataju, u kom broju, te da se, ako se metodologija pokaže uspešnom, narednih godina organizuje masovnija primena i time potencijalno ojača gnezdeća populacija, a možda i proširi distribucija rasprostranjenja u Šumadiji. Ovo omogućava i da se prati i kontroliše populacija, ali i primene druge mere zaštite. Sve bi, naravno, pratilo uključivanje lokalne zajednice, učešće medija, edukacija stanovništva.

Foto Saša Preradović

Postavljanje veštačkih duplji – kućica je započeto 2015. godine i to na drveće. Samu akciju su pokrenuli članovi Lige za ornitološku akciju Srbije, uz podršku Prirodnjačkog muzeja i Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“. Postavljeno je 14 kućica i, na žalost, pokazalo se da modovrane ne prihvataju kućice na drveću. Te i naredne godine je bilo više različitih vrsta u kućicama, poput velikih senica, ćukova, ali ne i modrovrana.

2017. godine je osmišljen nešto drugačiji pristup programu naseljavanja i u selu Beljina kod Barajeva po prvi put je postavljena kućica na električnu banderu i to na mestu gde su one redovno viđane. Iste godine tu je bilo prvo leglo modrovrana sa 4 jaja. Na žalost, leglo je propalo, jer je odrasla jedinka stradala. Jaja i ostaci modrovrane su dostavljeni u Prirodnjački muzej u Beogradu, u skladu sa zakonom.
2018. godine postavljene su još dve kućice na električne bandere na istom lokalitetu i to se opet pokazalo kao uspešno. U jednoj od njih je bilo uspešno leglo modrovrana i tada je prstenovano 5 mladunaca, po prvi put južno od Save i Dunava. Postalo je očigledno da modrovrane prihvataju kućice na banderama i da je ovo pravi put za dalji rad.

2019. godine Fondacija za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda je pokrenula nastavak programa i postavljene su još dve na isti način. Uspeh je bio još bolji i te godine su bila uspešna još dva legla i prstenovano je ukupno 9 mladunaca.

Kako bi se nastavilo sa pozitivnim trendom, 2020. godine je planirana nešto masovnija primena navedenih aktivnih mera zaštite. Međutim, uvođenje vanrednog stanja u zemlji, zbog pandemije virusa korona je donekle usporilo sam proces. Uprkos tome, uspeli smo da napravimo i postavimo još 4 kućice, da popravimo dve oštećene i ukupan broj aktivnih kućica na električnim stubovima dovedemo na 8, na dva lokaliteta u okolini Barajeva. Nakon toga usledila je i kontrola kućica uz već standardnu proceduru prestenovanja ptica, uzimanja morfometrijskih podataka, monitoringa, itd.

Navedene aktivnosti tokom 2020. godine su se odvijale na sledeći način:
– Februar: rekognosciranje terena i plan postavljanja kućica.
– Mart: pribavljen je neophodan materijal, alat, napravljene su, kompletirane i obeležene kućice.
– April: obilazak terena, popravka postojećih kućica, obeležavanje, čišćenje, kao i nalaz legla šumske sove (Strix aluco) u jednoj od njih. Tri mladunca su prstenovana.

Mladunci šumske sove (S. aluco), 22.04.2020, foto Z. Karić

– Maj: Tokom ovog meseca teren je obiđen u više navrata i uočeno da se 3 para modrovrana nalaze kod kućica. Nismo ih obilazili, da ne bi došlo do uznemiravanja koje je moguće u tom periodu gnežđenja.

Odrasla modrovrana kod kućice, maj 2020. godine, foto Z. Karić

U periodu juni – avgust u više navrata je obiđen teren, prstenovano je 7 mladunaca modrovrana i 4 ćuka.

Ako pogledamo nekoliko godina u nazad situacija je sledeća:

– 2015. i 2016. godine nije bilo legla modrovrana u kućicama. 2015. je započeto postavljanje kućica na drveće. Postavljeno je 14 kućica i pokazalo se da modovrane ne prihvataju kućice na drveću. Bilo je više različitih vrsta u kućicama, poput velikih senica, ćukova, ali ne i modrovrana. Kućice na drveću se slabo obilaze, zarasle su i jedan broj je već oštećen.
– 2017. godine je bilo prvo (neuspešno) leglo modrovrane u kućici. Te godine je prvi put postavljena kućica na električnu banderu i iste godine je tu je bilo prvo leglo modrovrana sa 4 jaja. Na žalost, leglo je propalo, jer je odrasla jedinka stradala.
– 2018. godine je bilo jedno uspešno leglo modrovrane i tada je prstenovano 5 mladunaca. Postavljena je još jedna kućica na električnu banderu na istom lokalitetu. Dakle, ukupno je bilo 2 kućice i u jednoj od njih je bilo uspešno leglo modrovrana.
– 2019. godine je bilo 2 uspešna legla modrovrane sa ukupno 9 prstenovanih mladunaca. Postavljene su još 2 kućice na isti način. Iz 4 kućice imali smo 2 legla.
– 2020. godine je bilo 4 legla modrovrane, 2 uspešna, 2 ne, sa ukupno 7 prstenovanih mladunaca. Postavljeno je još 4 kućica i ukupan broj kućica je bio 8.

Sve ovo jasno pokazuje da su veštačke duplje – kućice za modrovrane itekako korisne i da masovnijom primenom ove metodologije možemo da ih vratimo na ovo područje, pa i šire, baš kao što je urađeno i u Vojvodini.

U Beogradu, 26.09.2020. godine
Zoran Karić

Manifestacija “Međunarodni dan zaštite lešinara” se obeležava svake godine prve subote u septembru mesecu. Predstavlja deo globalnog obeležavanja dana kada ukazujemo na značaj i potrebu zaštite lešinara. Na žalost, ove godine, zbog pandemije korona virusa i mera koje je država propisala, nismo bili u mogućnosti da ovaj “praznik” obeležimo masovnije i na način kako smo navikli.

Uprkos tome bili smo veoma aktivni i urađeno je nekoliko značajnih stvari. Tim Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, u saradnji sa JP “Rezervat Uvac” d.o.o. i Institutom za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu je u Rezervatu Uvac pustio dva mlada beloglava supa, koji su bili na oporavku u volijeri Prihvatilišta, nakon što su prevremeno iskočili iz gnezda. Ptice su prethodno markirane i stručno obrađene i sasvim lepo poletele. Treća ptica koja je takođe bila u planu da se pusti će još neko vreme ostatiti u volijeri, jer je procenjeno da nije dovoljno oporavljena za prvi let.

Takođe smo posetili i Specijalni rezervat prirode “Klisura reke Trešnjice” gde smo zajedno sa Lazom, čuvarem Rezervata obišli hranilište, skinuli snimke sa video nadzora i uradili dodatno “fino” podešavanje kamera.

Osim u Srbiji, ove godine Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je učestvovala i u obeležavanju ovog dana i u Bosni i Hercegovini u saradnji sa “Novim Valom” iz Blagaja i Ornitološkim društvom “Naše ptice” iz Sarajeva. Pokušano je puštanje na slobodu našeg beloglavog supa Luke, koji se nalazio u volijeri u Blagaju, a poreklom je iz Trešnjice. Priču o Luki možete pročitati OVDE… »
Na žalost Luka opet nije želeo da poleti, pa je vraćen nazad u volijeru.

Iz SRP “Uvac” nam stižu loše vesti. Juče je uginuo suri orao koji je, prema iskazu veterinara koji ga je pregledao, ustreljen. Jedinku ustreljenog orla je pronašao čuvar hidrocentrale usred Specijalnog rezervata prirode “Uvac” o čemu je obavestio rendžere Rezervata. Orla je pregledao veterinar, pružio prvu pomoć, ali je ptica na putu ka beogradskom ZOO vrtu uginula.

Suri orao je strogo zaštićena vrsta u Srbiji i ovo predstavlja krivično delo. Osim toga u Specijalnom rezervatu prirode nije dozvoljeno da lovci ulaze sa puškama. Pokrenuta je krivična prijava protiv NN lica. Videćemo šta će istraga da kaže.

Januara 2016. godine je ustreljen beloglavi sup na hranilištu Uvca. Počinilac ovog krivičnog dela nije kažnjen, već je slučaj zastareo i odbačen. Nadamo se da će ovog puta biti drugačije.

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica će i ove godine obeležiti “Međunarodni dan zaštite lešinara”, 5. septembra 2020. u Rezervatu Uvac. Na žalost, ove godine zbog koronavirusa nismo u mogućnosti da organizujemo izlet sa našim dragim članovima i prijateljima na Uvac, ali ko bude u mogućnosti da dođe, svakako je dobrodošao!

Već jednu deceniju Fondacija zajedno sa mnogim organizacijama kod nas, ali i u svetu, početkom septembra skreće pažnju javnosti na potrebu zaštite najugroženije grupe životinja ptica grabljivica, posebno lešinara. Obeležavanje Međunarodnog dana zaštite lešinara organizovaćemo u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Institutom od nacionalnog značaja RS, Univerziteta u Beogradu, JP “Rezervat Uvac” d.o.o, a pozvan je i Zavod za zaštitu prirode Srbije da nam se pridruži. Glavni događaj biće puštanje tri beloglava supa, koji su bili “žrtve” letova helikoptera u Rezervatu tokom jula i avgusta ove godine, a koji se trenutno nalaze u volijeri Prihvatilišta za supove na Uvcu.

Hranilište Rastoke, foto Saša Preradović

Osim u Srbiji, ove godine Fondacija obeležava Međunarodni dan zaštite lešinara i u Bosni i Hercegovini u saradnji sa “Novim Valom” iz Blagaja i Ornitološkim društvom “Naše ptice” iz Sarajeva i to puštanjem na slobodu našeg beloglavog supa Luke koji se trenutno nalazi u volijeri u Blagaju, a poreklom je iz Trešnjice.

Više o tome imate OVDE… »

Luka, foto Saša Malezić

Sa zadovoljstvom objavljujemo da je izveštaj sa ovogodišnjeg markiranja i monitoringa završen.

Možete ga naći OVDE… »

Krajem jula, početkom avgusta 2020. godine, u medijima je preneta vest da je i ove godine bilo niskih preleta “nepoznatih” letelica u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”, upravo u periodu kada se mladunci beloglavih supova spremaju da napuste gnezda i kada su veoma osetljivi na svako uznemiravanje. Monitoringom populacije beloglavog supa, koji je radio Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, zabeleženo je 6 mladunaca koji su iskočili u jezero. Tri je spašeno i preneti su u Prihvatni centar na Uvcu. Druga tri supa nisu prikupljena, ali imamo informaciju da se jedan od njih sam vratio u gnezdo. Na žalost, postoji mogućnost da ima još beloglavih supova koji su iskočili, ali nisu registrovani.

Dva supa u volijeri Prihvatilišta na Uvcu. Fondacija za zaštitu ptica grabljivica će na “Dan lešinara”, 5.9.2020. godine organizovati puštanje oporavljenih supova u prirodu, u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja, JP “Rezervat Uvac” d.o.o. i Zavodom za zaštitu prirode Srbije.

O ovom događaju Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je obavestila javnost putem medija i društvenih mreža. A objasnili smo i zbog čega Inspekcija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo nije reagovala na naše (zvanične) prijave o sličnim letovima još 2018. godine, a napominjemo da ih je bilo i ranije.

Zašto mediji i zašto društvene mreže? Zato što se ovakva situacija ponavlja iz godine u godinu i sva naša nastojanja i zvanična obraćanja nadležnim organima nisu urodila plodom. Dokaz tome je upravo nedavni događaj ponovnih preleta, koji su postali pravilo, a ne slučajni incident. Jedini način da utičemo na stanje stvari i pokušamo da rešimo ogroman problem, koji se javlja u vezi letova različitih letelica u specijalnim rezervatima prirode, a koji su ustanovljeni upravo zbog zaštite krupnih ptica lešinara je bio da obavestimo javnost, zamolimo za podršku i pritiskom javnog mnjenja na nadležne institucije konačno utičemo da se jasno zabrane letovi! Za ovakve, nelegalne, letove nije odgovorna Fondacija, niti bilo koja nevladina organizacija, već isključivo državni organi koji uređuju ovu regulativu i kontrolišu je, što je potpuno jasno.

Uprkos saopštenjima da je Fondacija postupila neetično, neprofesionalno, da “opstruiše rad na zaštiti ugroženih vrsta”, iako svakodnevno radi na njihovoj zaštiti, da iznosi neistine bez dokaza (a dokaz je – saopštenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva br. 311-08-0311/2018-0003 od 02.08.2018, kao odgovor na prijavu za ugrožavanje beloglavih supova od helikoptera od 27.07.2018. i 30.07.2018. godine), naš cilj nije optuživanje i blaćenje državnih organa, već da pomognemo da se stvari pomere sa mrtve tačke, zaštite ljudski životi, imovina, ali i očuva zaštićeno prirodno dobro Srbije – ugrožena vrsta beloglavi sup!

O čemu se zapravo radi? Vratimo se na već pomenutu 2018. godinu, godinu kada je takođe bilo većeg broja preleta i dalje nepoznatih letelica (pitamo se ko uopšte kontroliše vazdušni prostor Srbije, kada su sve letelice koje lete usred specijalnih rezervata prirode Srbije ostale “nepoznate”?).

Tada su se Fondacija za zaštitu ptica grabljivca i EPAR – OIPA SRBIJA / Alijansa za zaštitu prirode, prava životinja i prava ljudi zvaničnim putem obratili Inspekciji Direktorata za civilno vazduhoplovstvo kako bi se utvrdilo ko je leteo u više navrata, da li je to bilo legalno i kako to nadalje efikasno sprečiti? U dopisu Direktorata civilnog vazduhoplovstva br. 311-08-0311/2018-0003 od 02.08.2018, kao odgovor na prijavu za ugrožavanje beloglavih supova od helikoptera od 27.07.2018. i 30.07.2018. godine navedeno je sledeće:

Dakle, Direktorat civilnog vazduhoplovstva je zaključio da nema pravnih osnova da deluje i da je sve zakonito. Niko nije spominjao uslove Zavoda za zaštitu prirode, niti bilo sta drugo. Direktorat praktično ignoriše Zakon o zaštiti prirode, pa čak i sopstveni Zbornik vaduhoplovnih informacija (AIP) u kome stoji da se za prelet preko rezervata mora tražiti rešenje Zavoda za zaštitu prirode, odnosno uslovi na koji način je to izvodljivo ili nije! Kako bilo, rezultat različitih tumačenja propisa, različitih institucija je da je situacija na terenu ostala nepromenjena, odnosno letelice su se i dalje nekontrolisano kretale rezervatima!

Da bismo izbegli nedoumice oko tumačenja propisa i predupredili dalje probleme, Fondacija i EPAR su poslali ZVANIČAN zahtev sa svim podacima o brojnosti ptica, preletima, visinama na kojima lete, primerima kolizija sa letelicama u svetu, itd, još 17.08.2018. godine na adrese sledećih institucija:

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, Sektor za vazdušni saobraćaj i transport opasne robe;
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije;
Ministarstvo zaštite životne sredine, Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, Sektor za zaštitu i korišćenje prirodnih dobara;
Zavod za zaštitu prirode Srbije;
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

A predmet je: Zahtev za unošenje izmena odredbi u Zborniku vazduhoplovnih informacija (AIP – Aeronautical Information Publication), u daljem tekstu AIP, u delu ENR 5.6 i ENR 6.6-3.

Zahtev je bio kristalno jasan, da državni organi koji su odgovorni za naš vazdušni prostor, kao i zaštitu prirodnih dobara, u skladu sa svojim nadležnostima, jasno zabrane letove u specijalnim rezervatima prirode, kako bismo izbegli scenarija koja opet imamo!?

Avgust, 2020.

Na taj zahtev nismo dobili nikakav odgovor i praktično smo imali pravnu situaciju “ćutanje organa javne uprave”. Još gore, niko nije reagovao i ove godine ponovo lete helikopteri, čak postoji i turistička ponuda pojedinih kompanija za prelet helikopterom preko Uvca?! Rizik po živote ljudi, putnika u letelicama i pilota, kao i imovinu je potpuno logičan, dok su mladunci strogo zaštićene vrste ptica prevremeno iskakali iz gnezda. I sve to u Rezervatu I kategorije, od međunarodnog značaja. Normalna situacija?!

GPS praćenje samo jednog beloglavog supa u ovom području. Na ponos svih nas, na ovom području krstari oko šest stotina supova…

Direktorat je dužan da se obrati za uslove preleta nadležnom Zavodu. Da, Zavod za zaštitu prirode, po logici stvari ne sme da izda uslove za prelet preko ovakvih područja, kada dobije zahtev za iste. Sve to lepo piše u Zakonu, kao i u AIP-u, ali pitanje je – zašto to već nije urađeno? Zašto letelice lete? Ko je odgovoran, pogotovo kada je sve odavno predočeno i dokumentovano!? I na kraju, hajde da se problem konačno reši, a ne da se odgovornost prebacuje sa jednih na druge.

Nadamo se da su sada svi konačno shvatili težinu problema. U međuvremenu je Direktorat predložio zabranu leta. Bila su dva sastanaka nadležnih institucija i traži se model na koji način da se sve to pravno i u praksi sprovede. To je svakako korak u pravom smeru, ali samo ako se stigne do cilja!

Ma kako to nekima izgledalo neetično, neprofesionalno, prenošenje vesti bez dokaza (navedeno saopštenje Direktorata i dozvoljavanje letova na tako osetljivom području poput Uvca, kada su ljudski životi, imovina i zaštićena vrsta ptica u sopstvenom Rezervatu bili pod rizikom i ugroženi, je sasvim dovoljan dokaz da nešto nije u redu!). Fondacija, kao nevladina organizacija je u takvim okolnostima i imajući u vidu čitavu prepisku od pre dve godine, postupila na jedini mogući način, uzbunjivanjem javnosti, što i jeste uloga civilnog sektora, da utiče na efikasniji i bolji rad državnih organa.

Zahvaljujemo se mnogobrojnim građanima koji su podržali naš zahtev, zahvaljujemo se i nadležnim institucijama koje su konačno shvatile da postoji problem na terenu, koji mora da se reši na dobrobit ljudi, ali i zaštićene vrste! Kao i uvek tu smo da pomognemo, sarađujemo.

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica, Beograd

“Lešinari iznad granica” (“Vultures above the borders”) je slogan pod kojom se odvija živa međunarodna saradnja na zaštiti ove, ugrožene, grupe ptica. Naš beloglavi sup, Zlatar, koji je u programu satelitske telemetrije već skoro dve godine, poslednje dve nedelje nam pokazuje u kojoj meri je važna saradnja na zaštiti lešinara u celom regionu!

Zlatar se izlegao na Uvcu 2017. godine, pronađen je iscrpljen kod Kragujevca. Nakon uspešnog oporavka pušten je na slobodu na Uvcu 1.9.2018. godine, obeležen sa crveno-žutim krilnim markerom broj “02”, ali i opremljen satelitskim odašiljačem. Od tada je pod nadzorom u okviru programa satelitske telemetrije Fondacije za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda.

“Zlatar”

Do nedavno Zlatar je obilazio uglavnom Uvac i Pešter, ali je redovno svraćao i na Mileševku. Bio je i prva ptica u ovom programu satelitske telemetrije koja je posetila najseverniju koloniju supova u Trešnjici.
Ipak, nije preduzimao duža “međunarodna” lutanja sve do 14.07.2020, kada se zaputio pravo – na zapad. Za poslednje dve nedelje Zlatar je obišao Bosnu i Hercegovinu (Republiku Srpsku), Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju i doleteo u Grčku.

Uočljivo je da se nije kretao nasumice i da je obilazio mesta na kojima su nekada bile kolonije ove vrste i gde bismo mogli (zajedno) da ih vratimo! Budući da su supovi društvene ptice i da retko putuju sami, verovatno nije sam, što daje nadu za povratak vrste na ceo Balkan. Sve ovo pokazuje da su ogromna prostranstva koja oni obilaze i da je zaštita vrste veoma zavisna od naše saradnje i primena mera aktivne zaštite na celom prostoru Balkana.

Drage grčke kolege poželite dobrodošlicu Zlataru. Znamo da će mu biti dobro kod vas 🙂

Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je u saradnji sa upravljačem zaštićenog prirodnog dobra “Predeo izuzetnih odlika Vršačke planine” i Institutom za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Unverziteta u Beogradu, a na osnovu dozvole Ministarstva zaštite životne sredine postavila odgovarajući satelitski odašiljač na ženku mladunca orla zmijara Circaetus gallicus, koji je u svom prirodnom gnezdu i pred izletanjem. Odašiljač je finansiralo preduzeće “Telekom Srbija” a.d. Beograd.

Ognjenka, juli 2020. (foto Milivoj Vučanović)

Orao zmijar je migratorna vrsta, koja zimu provodi u podsaharskoj Africi. Ovo gnezdo na Vršačkim planinama već duže od decenije prati rendžer Milivoj Vučanović. Do sada su postojali podaci o aktivnostima para zmijara, uspešnosti gnežđenja, ali ćemo sada imati mogućnost da pratimo njihovog mladunca i ako uspešno prebrodi izletanje iz gnezda i njegov put do Afrike i nazad, sa svim podacima i mogućnostima koje pruža ova metodologija.

Mlada ženka je dobila ime “Ognjenka”. U dobroj je kondiciji i već gotovo pred izletanjem. Stručno je obrađena, prstenovana metalnim prstenom Centra za markiranje životnja Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, kao i plastičnim prstenom. Satelitski odašiljač kompanije “Ornitela” od 25 grama, sa solarnim napajanjem je takođe postavljen i ptica je bezbedno vraćena u gnezdo. Sada pratimo sva dešavanja i očekujemo trenutak kada će izleteti iz gnezda.