Nakon više od dve godine satelitskog praćenja našeg beloglavog supa Zlatara, nažalost, stižu nam loše vesti. Zlatar je stradao u Grčkoj!

Do skora je krstario celim Balkanom (više o tome ovde… »), jedno vreme je čak proveo na Alpima, da bi se pre oko mesec dana spustio do kolonije supova u Grčkoj.

06.11.2020. godine uočili smo da imamo “urgentnu situaciju”, kada smo primetili da je temperatura koju pokazuje odašiljač naglo pala i da se uređaj nalazi u neprirodnom položaju. Odmah je lociran kod “veštačkog bazena” na planini u Grčkoj. Hitno smo obavestili kolege iz Grčke, kao i Bugarske, sa kojima zajednički nadziremo beloglave supove u programu “detektiva za otkrivanje trovanja” na Balkanu.

Kolege iz Grčke su reagovale munjevito! U roku od dva sata su već bili na lokaciji, ali je, nažalost, za Zlatara bilo kasno. Ptica se nalazila u vodi, uginula.

Stradali Zlatar u Grčkoj, 06.11.2020.

Ostaci beloglavog supa su odneti na obdukciju u Atinu. Još uvek sa sigurnošću ne znamo koji je uzrok uginuća, ali je pre pet dana u tom regionu zabeleženo trovanje supa sa bugarskim odašiljačem, Kelly. Zbog toga postoji osnovana sumnja da je i Zlatar otrovan. Ipak, saćekaćemo rezultate toksikološke analize nadležnih institucija u Grčkoj.

Bez obzira na vest, koja nas je sve potresla, pokazalo se da je ostvarena odlična saradnja i brza komunikacija sa kolegama iz Bugarske i Grčke u vezi nadzora supova u programu satelitske telemetrije, što je od ključnog značaja za dalji rad na zaštiti lešinara, ali i drugih vrsta koje su ugrožene kako nelegalnim trovanjima tako i drugim faktorima zbog kojih stradaju. Sigurno je da veliki broj naših supova strada kada napuste Uvac, a koliki je taj broj tačno možemo samo da pretpostavljamo. Naše aktivnosti su usmerene na eliminisanju rizika i smanjenju mortaliteta, ovih, ugroženih vrsta.

O Zlataru u programu satelitske telemetrije možete pročitati ovde … »

“Čuveni” snimak puštanja Zlatara na Uvcu, posle oporavka u Prihvatnom centru, početkom septembra 2018. godine tokom obeležavanja “Međunarodnog dana zaštite lešinara 2018.”… ».

Objavljivanjem u “Službenom glasniku RS” br. 128 od 26. oktobra 2020. godine stupila je na snagu odluka – naredba o određivanju uslovno zabranjenih zona LY R10 Uvac, LY R11 Trešnjica i LY R12 Mileševka za sve civilne vazduhoplove i bespilotne letelice!

Izvor: “Službeni glasnik RS” br. 128 od 26. oktobra 2020. godine.

Prema Zakonu o vazdušnom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, br. 73/2010, 57/2011, 93/2012, 45/2015, 66/2015 – dr. zakon, 83/2018 i 9/2020) “uslovno zabranjena zona” je deo vazdušnog prostora u kome se letenje vazduhoplova odvija prema unapred određenim uslovima, a oni su u ovom slučaju utvrđeni navedenom naredbom i veoma su strogi. U praksi to znači da nijedan civilni vazduhoplov ne sme da preleće utvrđene zone bez ispunjavanja SVIH uslova iz naredbe.

Ovo je rezultat višegodišnje kampanje da se dođe do ovakve zabrane, koja je kulminirala u avgustu 2020. godine. Više o tome možete pročitati ovde… »

Zahvaljujemo se svima koji su podržali zahtev državnim organima da donesu ovakvu odluku. Pozivamo nadležne službe da odluku dosledno sprovode kako to propisi nalažu, a Kontrolu letenja Srbije da nadzire prostor koji je pod uslovnom zabranom.

Novi plakat Fondacije za zaštitu ptica grabljivica će uskoro videti svetlo dana! Uz edukativni “trolist” promovisaće aktivnosti na zaštiti i ponovnom naseljavanju ove vrste ptica u Šumadiju.

Edukativni “trolist”

24.10.2020. godine predstavnici Fondacije za zaštitu ptica grabljivica su zajedno sa kolegama iz drugih organizacija učestvovovali na Konferenciji: “Sigurnija budućnost za modrovrane u Srbiji” u Hajdukovu i predstavili program za zaštitu modrovrana u Šumadiji.

“Vizitorski centar” Hajdukovo, foto József Gergely

Program oporavka populacije modrovrane (Coracias garrulus) u Šumadiji.

Nakon 20 dana jesenje seobe, ženka orla zmijara “Ognjenka” stigla je u Podsaharsku Afriku. Srećno je prošla veoma opasnu zonu Turske, Sirije, Libana, Izraela, prešla je Suetski kanal, ušla u Egipat i prateći Nil spustila se do južnog Sudana.

Let Ognjenke, 27.09-18.10.2020.

Do sada je preletela 5272 km ili u proseku 277 km/dan. Najviša zabeležena nadmorska visina sa satelitskim odašiljačem je 2813 m, a brzina leta 84 km/h. Orao zmijar u programu satelitske telemetrije.

Prošlo je nedelju dana od kada je mlada ženka orla zmijara Ognjenka krenula sa Vršačkih planina na jesenju seobu. Trenutno se nalazi u Turskoj, na obali Sredozemnog mora i “odlučuje” kako će da savlada ovu vodenu površinu. Pratimo dalja dešavanja…

Let Ognjenke, 27.09-03.10.2020.

Preletela je oko 1655 km ili u proseku 236 km/dan. Najviša zabeležena nadmorska visina sa satelitskim odašiljačem je 2813 m, a brzina leta 84 km/h. U proseku kreće oko 9 ujutro, a let završava uveče između 17-18h. Noću miruje.
Orao zmijar u programu satelitske telemetrije.

Danas, 27.09.2020. godine oko 10:00, mlada ženka orla zmijara koja je dobila ime Ognjenka je krenula na seobu! Preletela je nešto više od 200 km. Najveća zabeležena visina je 1513 mnv, a brzina kretanja 93 km/h. Poželimo joj srećan put, zimovanje i povratak!

Ptica se izlegla na Vršačkim planinama ove godine i u programu je satelitske telemetrije od 29.07.2020. godine. Satelitski odašiljač kojim je orao opremljen rezultat je dobre saradnje Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, upravljača PIO “Vršačke planine” i Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, a na osnovu dozvole Ministarstva zaštite životne sredine. Odašiljač je finansiralo preduzeće “Telekom Srbija” a.d. Beograd.

IZVEŠTAJ 2020. godine

Na osnovu pouzdanih nalaza o prisutnosti manje gnezdeće populacije modrovrana (Coracias garrulus) u više naselja južno od Beograda, a koja je nekada bila brojna, osmišljen je „Program oporavka populacije modrovrane (Coracias garrulus) u Šumadiji”.

Ideja o primeni mera aktivne zaštite na ovom prostoru postoji godinama, ali je prisutna i prilična nedoumica oko glavnih ugrožavajućih faktora. Modrovrane se gnezde u dupljama i prilikom obilaska terena uočeno je dosta šumaraka i usamljenih stabala sa prirodnim dupljama. Moguće je da one nisu odgovarajuće ili da ih zauzima neka druga vrsta pre nego što se modrovrane vrate sa seobe. Možda je uzrok ovako maloj brojnosti promena namene i fragmentacija staništa, slabljenje hranidbene baze, neumerena upotreba hemijskih sredstava u poljoprivredi, uznemiravanje ili sve to zajedno. Jedini način da se pokuša sa podrškom modrovrani je bio da se postavi određen broj veštačkih duplji i proveri da li ih one prihvataju, u kom broju, te da se, ako se metodologija pokaže uspešnom, narednih godina organizuje masovnija primena i time potencijalno ojača gnezdeća populacija, a možda i proširi distribucija rasprostranjenja u Šumadiji. Ovo omogućava i da se prati i kontroliše populacija, ali i primene druge mere zaštite. Sve bi, naravno, pratilo uključivanje lokalne zajednice, učešće medija, edukacija stanovništva.

Foto Saša Preradović

Postavljanje veštačkih duplji – kućica je započeto 2015. godine i to na drveće. Samu akciju su pokrenuli članovi Lige za ornitološku akciju Srbije, uz podršku Prirodnjačkog muzeja i Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“. Postavljeno je 14 kućica i, na žalost, pokazalo se da modovrane ne prihvataju kućice na drveću. Te i naredne godine je bilo više različitih vrsta u kućicama, poput velikih senica, ćukova, ali ne i modrovrana.

2017. godine je osmišljen nešto drugačiji pristup programu naseljavanja i u selu Beljina kod Barajeva po prvi put je postavljena kućica na električnu banderu i to na mestu gde su one redovno viđane. Iste godine tu je bilo prvo leglo modrovrana sa 4 jaja. Na žalost, leglo je propalo, jer je odrasla jedinka stradala. Jaja i ostaci modrovrane su dostavljeni u Prirodnjački muzej u Beogradu, u skladu sa zakonom.
2018. godine postavljene su još dve kućice na električne bandere na istom lokalitetu i to se opet pokazalo kao uspešno. U jednoj od njih je bilo uspešno leglo modrovrana i tada je prstenovano 5 mladunaca, po prvi put južno od Save i Dunava. Postalo je očigledno da modrovrane prihvataju kućice na banderama i da je ovo pravi put za dalji rad.

2019. godine Fondacija za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda je pokrenula nastavak programa i postavljene su još dve na isti način. Uspeh je bio još bolji i te godine su bila uspešna još dva legla i prstenovano je ukupno 9 mladunaca.

Kako bi se nastavilo sa pozitivnim trendom, 2020. godine je planirana nešto masovnija primena navedenih aktivnih mera zaštite. Međutim, uvođenje vanrednog stanja u zemlji, zbog pandemije virusa korona je donekle usporilo sam proces. Uprkos tome, uspeli smo da napravimo i postavimo još 4 kućice, da popravimo dve oštećene i ukupan broj aktivnih kućica na električnim stubovima dovedemo na 8, na dva lokaliteta u okolini Barajeva. Nakon toga usledila je i kontrola kućica uz već standardnu proceduru prestenovanja ptica, uzimanja morfometrijskih podataka, monitoringa, itd.

Navedene aktivnosti tokom 2020. godine su se odvijale na sledeći način:
– Februar: rekognosciranje terena i plan postavljanja kućica.
– Mart: pribavljen je neophodan materijal, alat, napravljene su, kompletirane i obeležene kućice.
– April: obilazak terena, popravka postojećih kućica, obeležavanje, čišćenje, kao i nalaz legla šumske sove (Strix aluco) u jednoj od njih. Tri mladunca su prstenovana.

Mladunci šumske sove (S. aluco), 22.04.2020, foto Z. Karić

– Maj: Tokom ovog meseca teren je obiđen u više navrata i uočeno da se 3 para modrovrana nalaze kod kućica. Nismo ih obilazili, da ne bi došlo do uznemiravanja koje je moguće u tom periodu gnežđenja.

Odrasla modrovrana kod kućice, maj 2020. godine, foto Z. Karić

U periodu juni – avgust u više navrata je obiđen teren, prstenovano je 7 mladunaca modrovrana i 4 ćuka.

Ako pogledamo nekoliko godina u nazad situacija je sledeća:

– 2015. i 2016. godine nije bilo legla modrovrana u kućicama. 2015. je započeto postavljanje kućica na drveće. Postavljeno je 14 kućica i pokazalo se da modovrane ne prihvataju kućice na drveću. Bilo je više različitih vrsta u kućicama, poput velikih senica, ćukova, ali ne i modrovrana. Kućice na drveću se slabo obilaze, zarasle su i jedan broj je već oštećen.
– 2017. godine je bilo prvo (neuspešno) leglo modrovrane u kućici. Te godine je prvi put postavljena kućica na električnu banderu i iste godine je tu je bilo prvo leglo modrovrana sa 4 jaja. Na žalost, leglo je propalo, jer je odrasla jedinka stradala.
– 2018. godine je bilo jedno uspešno leglo modrovrane i tada je prstenovano 5 mladunaca. Postavljena je još jedna kućica na električnu banderu na istom lokalitetu. Dakle, ukupno je bilo 2 kućice i u jednoj od njih je bilo uspešno leglo modrovrana.
– 2019. godine je bilo 2 uspešna legla modrovrane sa ukupno 9 prstenovanih mladunaca. Postavljene su još 2 kućice na isti način. Iz 4 kućice imali smo 2 legla.
– 2020. godine je bilo 4 legla modrovrane, 2 uspešna, 2 ne, sa ukupno 7 prstenovanih mladunaca. Postavljeno je još 4 kućica i ukupan broj kućica je bio 8.

Sve ovo jasno pokazuje da su veštačke duplje – kućice za modrovrane itekako korisne i da masovnijom primenom ove metodologije možemo da ih vratimo na ovo područje, pa i šire, baš kao što je urađeno i u Vojvodini.

U Beogradu, 26.09.2020. godine
Zoran Karić

Manifestacija “Međunarodni dan zaštite lešinara” se obeležava svake godine prve subote u septembru mesecu. Predstavlja deo globalnog obeležavanja dana kada ukazujemo na značaj i potrebu zaštite lešinara. Na žalost, ove godine, zbog pandemije korona virusa i mera koje je država propisala, nismo bili u mogućnosti da ovaj “praznik” obeležimo masovnije i na način kako smo navikli.

Uprkos tome bili smo veoma aktivni i urađeno je nekoliko značajnih stvari. Tim Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, u saradnji sa JP “Rezervat Uvac” d.o.o. i Institutom za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu je u Rezervatu Uvac pustio dva mlada beloglava supa, koji su bili na oporavku u volijeri Prihvatilišta, nakon što su prevremeno iskočili iz gnezda. Ptice su prethodno markirane i stručno obrađene i sasvim lepo poletele. Treća ptica koja je takođe bila u planu da se pusti će još neko vreme ostatiti u volijeri, jer je procenjeno da nije dovoljno oporavljena za prvi let.

Takođe smo posetili i Specijalni rezervat prirode “Klisura reke Trešnjice” gde smo zajedno sa Lazom, čuvarem Rezervata obišli hranilište, skinuli snimke sa video nadzora i uradili dodatno “fino” podešavanje kamera.

Osim u Srbiji, ove godine Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je učestvovala i u obeležavanju ovog dana i u Bosni i Hercegovini u saradnji sa “Novim Valom” iz Blagaja i Ornitološkim društvom “Naše ptice” iz Sarajeva. Pokušano je puštanje na slobodu našeg beloglavog supa Luke, koji se nalazio u volijeri u Blagaju, a poreklom je iz Trešnjice. Priču o Luki možete pročitati OVDE… »
Na žalost Luka opet nije želeo da poleti, pa je vraćen nazad u volijeru.