11.05.2019. godine obeležili smo značajan jubilej, četvrt veka postojanja i rada Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, posetom Specijalnom rezervatu prirode “Klisura reke Trešnjice”. Ovo je dvadeset i sedmi tradicionalni izlet u maju mesecu koji je organizovala Fondacija u klisuri prelepe reke, ovaj put tačno na dan kada je Fondacija i osnovana, sada daleke 1994. godine!

Po dolasku grupe u selo Gornje Košlje članovima i gostima se obratila Irena Hribšek, direktor Fondacije i održala kraće predavanje o samom Rezervatu i beloglavim supovima, zbog kojih je ovo područje prvenstveno i zaštićeno. Potom je Zoran Karić, član UO Fondacije, prisutne upoznao sa istorijatom Fondacije, ciljevima zbog kojih je ona osnovana, aktivnostima, dosadašnjim postignutim rezultatima, ali i planovima za dalji razvoj i rad na zaštiti lešinara i ptica grabljivica.

Po izuzetno prijatnom danu, praćeni letom naših beloglavih supova iz najsevernije evropske kolonije – Trešnjica, ali i uživajući u prelepim predelima nedirnute prirode grupa je lagano prepešačila celu klisuru reke Trešnjice i spustila se do sela Gornja Trešnjica i osnovne škole. Tu su nas sačekali meštani, sa kojima smo se lepo družili uz sjajan ručak.

Skupu se obratio i predstavnik upravljača Specijalnog rezervata “Natura”, kome se iskreno zahvaljujemo na podršci i nadamo se ćemo nastaviti još bolju saradnju na dobrobit beloglavih supova i rezervata Trešnjica.

Nakon ručka održana je još jedna veoma važna ceremonija. Naime, naš gost dr Goran Sušić, predsednik „Grifon – udruge za zaštitu ptica grabljivica“ iz Hrvatske i Irena Hribšek, direktor Fondacije za zaštitu ptica grabljivica su ozvaničili višedecenijsku saradnju ove dve bliske organizacije i potpisali “Sporazum o dugoročnoj saradnji”, koji ima za cilj da zajednički napori na istraživanju, obradi i publikovanju podataka, te razmeni iskustva u zaštiti beloglavih supova budu još plodonosnoniji i bolji.

Bilo je pravo zadovoljstvo čuti pojedine zanimljive detalje iz dugogodišnje saradnje u zaštiti beloglavih supova na području Hrvatske i Srbije, koje su prisutnima ispričali naš dragi gost i dr Saša Marinković. Na kraju da spomenemo i našeg sekretara Vuka Popića koji je odlično organizovao ceo izlet.

Gnezdo supa “El Greka”, sa mladuncem. Ptica je markirana u Grčkoj, krilnim markerom “07”, da bi kasnije bio zaležen u koloniji u Trešnjici. Markica mu je otpala, ali znamo da je to on i uspešno se gnezdi.

Poštovani prijatelji,

Program markiranja beloglavih supova vodi Fondacija za zaštitu ptica grabljivica u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac” u saradnji sa JP “Rezervat Uvac” i alpinističko-speleološkim klubovima (“ASAK” i “Ponir”). I ove godine organizujemo timove za markiranje “nekih novih Dobrila”. Prvi tim počinje sa radom 30.05, a drugi tim startuje 6.6.2019. godine. Ture traju po 4 dana.
Ovaj uspešan program zaštite ugrožene vrste u Srbiji je primer dobre prakse na celom Balkanu. Svake godine Fondacija otvara konkurs za prstenovače supova, koji će se pridružiti timu za markiranje supova i učestvovati u nezaboravnom iskustvu, pa vas pozivamo da, ukoliko ste zainteresovani, popunite Formular – konkursni list i pošaljete nam na e-mail: grifon@ibiss.bg.ac.rs. Na osnovu prijava biće odabrani članovi tima.
Formular za Konkurs za prstenovača beloglavih supova 2019. godine

O celom procesu markiranja supova možete više saznati ovde… ».

Kako je to izgledalo prošle godine:

Od naših kolega iz Turske dobili smo informaciju da su 18.08.2018. godine zabeležena dva supa sa krilnim markerima “15” i “47” u Bolu Dortean. Na istom lokalitetu je i 7.7.2018. godine zabeležen naš sup sa krilnom oznakom “10”, koji je sada u Izraelu. Sve pomenute ptice su markirane od strane Tima za markiranje Fondacije za zaštitu ptica graljivica u SRP “Uvac”.

Belolgavi sup sa krilnim markerom br. “47” je ženka, markirana 2016. godine, beležena je u Izraelu, a potom u Turskoj. Izgleda da se polako vraća na Uvac, ali je do sada nismo još zabeležili kod nas. Fotografija iz Turske:

Sup br. “15” u Turskoj:

Markiranje supa “15” na Uvcu 2017. godine

Čast i zadovoljstvo nam je da vas pozovemo da zajedno sa beloglavim supovima u Trešnjici obeležimo našu malu svečanost. Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je jedna od najstarijih organizacija koja se bavi zaštitom ugroženih vrsta u zemlji, prvenstveno beloglavog supa. Osnovana je 11. maja 1994. godine, pa nam je želja da zajedno obeležimo taj, za nas, značajan jubilej posetom Specijalnom rezervatu prirode “Klisura reke Trešnjica”. Ovo je tradicionalana 27 poseta beloglavim supovima u klisuri reke Trešnjica.

– 11.05.2019. godine u 5 sati ujutro je polazak od okretnice autobusa br. 43, kod Brankovog mosta u Beogradu.
Po dolasku u klisuru reke Trešnjica, očekuje nas lepa šetnja u dužini od oko deset kilometara i spuštanje do reke kroz najlepši deo klisure. To je ujedno jedinstvena prilika da organizovano prođete ovaj rezervat, kojim još uvek teče pitka voda u reci Trešnjici. Pored beloglavih supova, koji su glavne zvezde izleta i koji sad imaju mladunce, mogu se sresti i suri orao, sivi soko, orao zmijar, puzgavac i još veliki broj retkih vrsta ptica. Uz retke vrste uživaćete i u samoj lepoti pejzaža ovog rezeravata.
– U izlet je uključen i ručak u klisuri reke Trešnjica i druženje sa meštanima.
– Povratak je planiran istog dana u večernjim satima.

Cena izleta za članove Fondacije je 2.000 RSD, a za prijatelje 2.500 RSD. Krajnji rok za prijavljivanje je 8. maj 2019. godine. Broj mesta je ograničen, pa vas molimo da se što pre prijavite. Prijava će biti validna uz uplatu. Plaćanje možete izvršiti u prostorijama Fondacije (kontakt… ») četvrtkom od 11-16h ili preko računa Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, Bulevar Despota Stefana 142, Beograd, u OTP banci br. 325-9500900016839-20 sa naznakom „za izlet na Trešnjicu“.

Savet: Potrebna je i solidna obuća, što udobnija, po mogućstvu planinarske cipele i kabanica za slučaj kiše.

Za sve informacije na raspolaganju je broj telefona sekretara Fondacije Vuka Popića: 066/413-574 i 011/207-83-52.

D O B R O D O Š L I !

Sa ranijih izleta Fondacije u klisuru reke Trešnjica

Beloglavi sup ima nacionalni, kulturološki, obrazovni, ekonomski, sanitarni i estetski značaj, i predstavlja atribut lokalnih zajednica koje ga poseduju. Beloglavi sup je od pamtiveka sveta ptica za Srbe! Nije slučajno što baš njegov lik ima tako značajnu ulogu u heraldici srednjovekovne Srbije. Karakteristična glava obrasla paperjem, sa grivicom u dnu vrata jedinstvena je u prirodi i nedvosmisleno je prikazana na grbovima srednjevekovne Srbije.

“Heraldička poza” supa – Trešnjica, 1989. (Foto: S. Marinković)

Manastir Žiča, 1207. – 1218. godine

Avnon u manastiru Ljubostinja, 1410. godine

Manastir Žiča, novi ornament nakon rekonstrukcije

Bogorodica Ljeviška, 1307. -1310. godine

Ornament crkve Lazarica, 1375. godine:

Manastir Žiča, 1209. godine

U Srbiji su se održale, zajedno sa ovim pticama, do današnjih dana razne legende i verovanja koja beloglavom supu pridodaju natprirodne moći. On je “sveta” ptica, glasnik koji vidi budućnost. Niko ne sme da mu naudi, jer bi se u suprotnom navukao gnev bogova na porodicu. Sup je “pravedan”, grabljivica koja nikad ne ubija svoj plen nego dolazi “po svoje”, a njegov prikaz se često nalazi uz slovenskog boga Velesa zaštitnika stočara. Postoji verovanje da sup živi 500 i više godina i zato je narodna izreka za nekoga “živeće orlova veka”.

Vekovno ropstvo pod Turcima prekinulo je drevnu tradiciju Srba i značaj beloglavog supa, pa je kao simbol i sveta ptica pao u zaborav. Još jedino stari stočari čuvaju legende i verovanja od zaborava.

U novije doba srpski heraldičari nisu uspeli da prepoznaju i sagledaju značaj ove vrste na grbu srednjovekovne Srbije i povežu je sa savremenim grbom, pa smo dobili grb sa likom orla kakvog nema nigde u prirodi, umesto drevnog simbola Srba – beloglavog supa. Svakako da se nije slučajno baš lik beloglavog supa našao na grbu Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića.

Međutim, nije se samo u Srbiji prepoznavao značaj ove vrste. Još u praistoriji ljudi su imali poseban odnos prema ovoj ptici što potvrđuju mnogi sačuvani artefakti iz tog perioda. Drevni narodi su obožavali beloglavog supa i ugradili su ga u mnoge prastare običaje i legende. Od pripitomljavanja divljih životinja i sa pojavom stočara očuvala se harmonija u prirodi u kojoj je beloglavi sup imao važnu sanitarnu ulogu nad stadima.

Beloglavi sup zbog svog načina života predstavlja glasnika između ljudi i bogova koji se slobodno kreće kroz sva tri sveta: bogova, ljudi i podzemlja. U Starom Egiptu njegovim likom predstavljana je boginja Neghbet ćerka vrhovnog boga Ra. Kasnije je nju zamenila boginja majka Mut, žena boga Amona. Sledbenici Zaratrustra poštovali su vrhovnog boga Ahura Mazda mudrog Gospod Ormuzda, koji je posedovao rep i krila beloglavog supa. I dan danas se praktikuje ritual uklanjanja pokojnika nazvan “nebeska sahrana” kod Parsa i na Tibetu gde je beloglavi sup deo rituala.

FONDACIJA za zaštitu ptica grabljivica

Izvesnost brzog nestanka ove značajne vrste za Srbiju naterao nas je da se pre 25 godina organizujemo i osnujemo “Fondaciju za zaštitu ptica grabljivica” kako bismo pomogli državi da sačuva beloglavog supa. Fondacija za zaštitu ptica grabljivica prati populaciju beloglavog supa i pomaže u sprovođenju mera aktivne zaštite, koje su zaustavile dalje naglo propadanje ciljane vrste. Opšta podrška naroda omogućila je da sačuvamo beloglavog supa i da danas imamo najveću populaciju ove ugrožene vrste na Balkanu. Beloglavi sup je ponovo simbol Srbije, ali i primer uspešne zaštite ugrožene vrste.

U Evropi i na Bliskom istoku znaju za beloglave supove iz Srbije. Sprovođenjem programa obeležavanja ptica u rezervatu Uvac uspeli smo da saznamo da su naše ptice nađene u 20 zemalja Evrope i Bliskog istoka.

Povratak tradicije u stočarstvu, sa nezamenjivom ulogom beloglavog supa u iskonskom načinu uklanjanja uginule stoke obezbediće očuvanje harmonije u prirodnim procesima u Srbiji. Zaštita beloglavog supa stvorila je uslove za njegov povratak na porostore u istočnoj Srbiji sa kojih se povukao pre više od 70 godina. Zaštita beloglavog supa je primer kako možemo da sačuvamo neke ugrožene vrste, ako to budemo dovoljno želeli.

Priključite nam se… » u radu na zaštiti beloglavih supova i očuvanju biodiverziteta Srbije:

Sv. Carica Jelena, Lesnovo, 1347. – 1348. godine

Grb Crnojevića, Cetinje, 1451. godina

Još jedan od grbova iz doba Nemanjića.

Dobrila je srećno stigla na Uvac. Nalazi se u volijeri Specijalnog rezervata prirode “Uvac” pod nadzorom čuvara – rendžera Rezervata.

Lepo je putovala, a kad je smeštena u kavez nije pokazivala znake stresa. Rendžeri Rezervata Uvac će nadalje brinuti o Dobrili dok se ne prilagodi i donese odluka o puštanju. Fondacija za zaštitu ptica grabljivica će organizovati ceremoniju puštanja o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

Pozdravljamo naše drage rendžere!

Poštovani prijatelji,

Posebnu zahvalnost dugujemo donatorima koji su se odazvali našem pozivu i uplatili novac za Dobrilu. Imali smo 47 uplata i sakupili tačno 140.950 RSD!

Akciju prikupljanja novca za transport Dobrile smo pokrenuli 22.02.2019. godine, kada je postalo izvesno da je jedini način da se ona vrati u Srbiju avionski prevoz. Na isti način kao što smo 2013. godine uradili za „Uroša Nejakog“, beloglavog supa koji je uganuo nogu u Poljskoj i za koga smo, uz pomoć donatora, uspeli da prikupimo oko 1200 EUR i platimo avionsku kartu i ishodovanje potrebne dokumentacije. I sada smo zajedno sa vama hteli da na isti način vratimo pticu u zemlju. Turska avio kompanija je prepoznala našu akciju spašavanja Dobrile kao svoju dobru reklamu i preuzela troškove transporta ptice.

Na taj način su nam ostala neutrošena sredstva koja ste VI dali za Dobrilu! Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je neprofitna organizacija, koja prikuplja sredstva za rad na zaštiti ugroženih ptica grabljivica. Dobrila je mlada ptica i potrebna joj je naša podrška da se vrati u prirodu. Nadamo se da će, kada je pustimo u matično jato na Uvcu lako naći pravi put. Možda će joj, ipak, još zatrebati naša pomoć pre nego se snađe.

Predlažemo da sredstva prikupljena za Dobrilu preusmerimo na kupovinu satelitskog odašiljača i time svima omogućimo da mogu da prate dalju sudbinu ptice kada bude puštena na slobodu. Takođe ćemo organizovati i zajednički izlet na Uvac, kako bi zainteresovani mogli da prisustvuju puštanju Dobrile, kada do toga dođe.

Najbolji način da znamo šta se dešava sa Dobrilom i pomognemo joj ukoliko joj to zatreba je da joj stavimo satelitski odašiljač i budno je pratimo u realnom vremenu. Cena satelitskog odašiljača je 157.000 dinara, što smo sada u mogućnosti da platimo.

Ukoliko neko od donatora želi povraćaj svojih novčanih sredstava, može da nam se javi i biće mu vraćen novac. (- Kontakt… »)

12.04.2019. – Naša Dobrila je srećno stigla u Srbiju! Danas je avionom „Turkish airlinesa“ prevežena do aerodroma „Nikola Tesla“, a odatle su je rendžeri Rezervata Uvac prebacili u volijeru Specijalnog rezervata prirode, gde će ostati do odluke o puštanju. Ovo je rezultat uspešne akcije koju je pokrenula Fondacija za zaštitu ptica grabljivica početkom godine, kada je postalo jasno da Dobrila nije u stanju sama da se vrati u Srbiju. Odziv građana, ali i državnih institucija na naš poziv je bio sjajan primer dobre prakse u zajedničkom nastojanju da sačuvamo jedinku beloglavog supa kao dela našeg prirodnog nasleđa.

Zahvaljujemo se svima koji su pomogli ovu akciju. Pre svega turskom avioprevozniku i ambasadoru g. Tanžu Bilgiču, zatim Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Turske, koje je brinulo o Dobrili dok je bila kod njih, ali i ministru g. Goranu Trivanu, te našim institucijama Ministarstvu zaštite životne sredine, Zavodu za zaštitu prirode, CITES kancelariji, Rezervatu Uvac, Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” koji su svi pomogli da se ova akcija srećno završi i Dobrila dopremi u svoju matičnu zemlju.

NOVČANA SREDSTVA KOJA SU PRIKUPLJENA ZA DOBRILU

Posebnu zahvalnost dugujemo donatorima koji su se odazvali našem pozivu i uplatili novac za Dobrilu. Imali smo 47 uplata i sakupili tačno 140.950 RSD!

Akciju prikupljanja novca za transport Dobrile smo pokrenuli 22.02.2019. godine, kada je postalo izvesno da je jedini način da se ona vrati u Srbiju avionski prevoz. Na isti način kao što smo 2013. godine uradili za „Uroša Nejakog“, beloglavog supa koji je uganuo nogu u Poljskoj i za koga smo, uz pomoć donatora, uspeli da prikupimo oko 1200 EUR i platimo avionsku kartu i ishodovanje potrebne dokumentacije. I sada smo zajedno sa vama hteli da na isti način vratimo pticu u zemlju. Turska avio kompanija je prepoznala našu akciju spašavanja Dobrile kao svoju dobru reklamu i preuzela troškove transporta ptice.

Na taj način su nam ostala neutrošena sredstva koja ste VI dali za Dobrilu! Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je neprofitna organizacija, koja prikuplja sredstva za rad na zaštiti ugroženih ptica grabljivica. Dobrila je mlada ptica i potrebna joj je naša podrška da se vrati u prirodu. Nadamo se da će, kada je pustimo u matično jato na Uvcu lako naći pravi put. Možda će joj, ipak, još zatrebati naša pomoć pre nego se snađe.

Predlažemo da sredstva prikupljena za Dobrilu preusmerimo na kupovinu satelitskog odašiljača i time svima omogućimo da mogu da prate dalju sudbinu ptice kada bude puštena na slobodu. Takođe ćemo organizovati i zajednički izlet na Uvac, kako bi zainteresovani mogli da prisustvuju puštanju Dobrile, kada do toga dođe.

Najbolji način da znamo šta se dešava sa Dobrilom i pomognemo joj ukoliko joj to zatreba je da joj stavimo satelitski odašiljač i budno je pratimo u realnom vremenu. Cena satelitskog odašiljača je 157.000 dinara, što smo sada u mogućnosti da platimo.

Ukoliko neko od donatora želi povraćaj svojih novčanih sredstava, može da se javi i biće mu vraćen novac. (– Kontakt… »)

Početkom aprila 2019. godine u Novoj Varoši je održana međunarodna radionica o nezakonitom trovanju divljih životinja u organizaciji Fondacije za zaštitu lešinara iz Švajcarske, Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Fondacije za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Rezervata Uvac d.o.o.

Opstanak lešinara na Balkanu i u Evropi doveo je predstavnike stručnih organizacija i državnih institucija iz čitavog regiona na Uvac. Skupu su prisustvovali predstavnici čak 17 zemalja.

Naša Irena Hribšek je na samom početku predstavila status lešinara na Balkanu, ugrožavajuće faktore i mortalitet.

Najvažniji deo radionice je bila obuka od strane stručnjaka iz Španije, koji iza sebe imaju velikog iskustva u borbi protiv nezakonitog trovanja. Obrađene su teme poput: prikupljanja uzoraka, obdukcija, toksikološke analize, pravne procedure i primena kaznene politike.

Jedan od slajdova koji najbolje ilustruje trenutni status lešinara na Balkanu je:

Ponosni smo na brojnost populacije naših beloglavih supova i nadamo se da ćemo uspeti da iščezle vrste vratimo kako bi i one krstarile nebom Srbije, baš kao i supovi.

Naš tim sa dragim prijateljima Goranom Sušićem iz “Grifon – Birds of Prey Conservation Society” i g. Michelom Terraseom iz VCF-a.

Izvor: Novosti… »

Nezakonito trovanje divljih životinja – tema je međunarodne radionice koja će biti održana narednih dana u Novoj Varoši, u organizaciji Fondacije za zaštitu lešinara iz Švajcarske, Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Fondacije za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Rezervata Uvac d.o.o. iz Nove Varoši.

“Balkanski projekat protiv trovanja”, u okviru koga se skup organizuje, ima za cilj da sve zemlje učesnice izrade strategiju borbe protiv trovanja lešinara i drugih životinja, saopštili su organizatori koji se bave očuvanjem ptičijih vrsta.

Lešinari su ptice grabljivice koje stručnjaci svrstavaju u grupu najugroženijih ptica na svetu, a njihove populacije svuda su ugrožene i uglavnom se smanjuju zbog trovanja. Lešinari su vredni prirodni čistači biološkog otpada koji svojim načinom ishrane sprečavaju širenje mnogih zaraza, od kojih su pojedine smrtonosne i za ljude. Pored sanitarne uloge, ove ptice duboko su utkane u folklor i kulturu naroda Balkana, a poslednjih godina postale su odličan su motiv za razvoj održivog i ekološkog turizma.

Otrovani lešinari u Hrvatskoj (Foto: “Grifon – Birds of Prey Conservation Society”)

​”Verujemo da su strategije koje smo izradili u toku projekta dobra osnova za rešavanje problema trovanja na Balkanu”, kaže Uroš Pantović iz Fondacije za zaštitu lešinara.

On navodi da će predstavnici zemalja učesnica u projektu predstaviti predloge strategija, kao i specifične probleme koje su strategije prepoznale, a da će cilj biti unapređenje mogućih rešenja koja će biti upućena državnim institucijama svake od zemalja na usvajanje.

Stručnjaci iz Španije, koji iza sebe imaju ogromna iskustva u borbi protiv nezakonitog trovanja, za kolege će organizovati posebnu obuku za istraživanje slučajeva trovanja životinja. Obukom će biti obuhvaćene važne teme poput prikupljanja uzoraka, obdukcija, toksikoloških analiza, pravnih procedura i kaznenih mera.

U mnogim državama na Balkanu lešinari su nestali ili su sasvim proređeni sredinom prošlog veka. Primera radi, u Srbiji su iščezle čak tri vrste lešinara (bradan, crni strvinar i bela kanja), a jedna preostala vrsta je beloglavi sup koji svoj opstanak duguje velikim naporima ornitologa i meštana zapadne i jugozapadne Srbije, navodi se u saopštenju društva.

Opstanak lešinara na Balkanu i u Evropi u Novu Varoš dovešće predstavnike stručnih organizacije i državnih institucija iz čitavog regiona. Stručnjaci iz Grčke, Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Španije i Srbije ponudiće rešenja za sprečavanje trovanje lešinara i njihov povratak na nekadašnja staništa.