Fondacija za zaštitu ptica grabljivica već decenijama vrši monitoring populacije beloglavog supa i nadzor nad sprovođenjem programa mera njegove aktivne zaštite.
Prošle godine je evidentiran značajan porast smrtnosti mladih beloglavih supova. Do sada smo prosečno godišnje beležili 4 do 6 mladunaca iznemoglih ili uginulih, dok se taj broj 2019. godine povećao na 13 ptica, koje su nađene u prirodi uginule ili iznemogle. Tri od njih su, srećom, spašene. Od 10 ptica koje su uginule 7 je podvrgnuto obdukciji i utvrđeni uzroci smrtnosti su bili: aspergiloza, virus Zapadnog Nila, pneumonija, gangrena, davljenje u jezeru, elektrokucija i povreda od Canidae.
Činjenica da više od decenije nije zabeleženo trovanje supova u Srbiji i da je to jedan od razloga što je njihova brojnost nesmetano rasla je svakako dobra vest. Trovanja su uvek potencijalna opasnost za supove, a poslednjih godina su, na žalost, redovna pojava na Balkanu, u Hrvatskoj, Bugarskoj i Grčkoj, o čemu razmenjujemo podatke sa kolegama iz okruženja i obaveštavamo javnost. U Vojvodini imamo zabeleženo trovanje orlova belorepana, mišara, eja i mnogih drugih vrsta, ali kada su u pitanju supovi, trovanje u Srbiji nije skoro evidentirano. Skloni smo da čim nađemo uginulu pticu tvrdimo da je otrovana, a zvanični organi su to prihvatali, često, bez kontrole i egzaktnih dokaza.
Treba naglasiti da je ubijanje strogo zaštićene vrste krivično delo (!!!) i da se mora forenzički obraditi mesto svakog nalaza, a obavezna je i obdukcija. Da bi se utvrdio pravi uzrok mortaliteta Fondacija za zaštitu ptica grabljivica je insistirala na saradnji sa Fakultetom veterinarske medicine, kako bi se u praksu uvela stroga primena zakonskih odredbi i za svaku strogo zaštićenu vrstu koja se nađe uginula u prirodi obavezno radila obdukcija nadležne institucije. Egzaktno i zvanično utvrđivanje uzroka smrti je od ključnog značaja za primenu mera zaštite. Ove informacije su i informacije od javnog značaja i kao takve moraju da budu dostupne javnosti!
Zima je nepovoljni period za beloglave supove i obično jedan broj mladunaca tada strada. Međutim, duplo više nađenih ptica nego što je to bilo ranijih godina ukazuje na to da velika koncentracija ove vrste na jednom mestu prouzrokuje veliki mortalitet za mlade ptice, jer za njih nema mesta, pa potisnuti kompeticijom moraju više da lutaju i samim tim se izlažu raznim rizicima. Na osnovu rezultata monitoringa procenjujemo da će samo polovina prošlogodišnjih mladunaca preživeti prvu godinu života!
Populacija beloglavog supa je stabilna u zapadnoj Srbiji i predstavlja najveći biološki resurs ove ugrožene vrste na Balkanu. Međutim, on je i dalje ugrožena ili čak iščezla vrsta u svim drugim područjima Balkana. Problem je što beloglavi sup nije u stanju da se sam širi, već ostaje vazan za dva mesta (Uvac i Trešnjica) gde smo uspeli da stvorimo povoljne uslove za njegov opstanak. Sada je potrebna naša podrška kako bismo stvorili uslove i naselili ga u oblasti gde je nekada živeo. Neprihvatljiv je gubitak velikog broja vrednih ptica, kao što se desio prošle godine, dok istovremeno postoje mogućnosti njihovog širenja i vraćanja u istočnu Srbiju!
Program Međunarodnog akcionog plana (“MultiSpecies Action Plan, MsAP”) zaštite lešinara i zaključak Međunarodne konferencije: „Lešinari iznad granica na Balkanu“, održane na Uvcu prošle godine je da je neophodno preduzeti mere i vratiti beloglavog supa u istočnu Srbiju i ostala područja Balkana, kao i povezati sva zaštićena područja i programe njegove zaštite u jedinstvenu celinu.